I n v o k a c i j a
U jednom od najstarijih magijskih tekstova Zapadne Misterijske Tradicije mođe se pročitati nešto što je postalo osnova magijske grane, Ono što je dole, tako je i gore. Ono što je gore, tako je i dole. Ovo ustvari znači da je čovek manja preslikana slika univerzuma kao celine,kao u ogledalu. Svaka sila koja postoji u Univerzumu takođe postoji i u duši čoveka, u njemu samom. Na primer, sila koju Kabalisti zovu Geburah a astrolozi Mars takođe postoji u čoveku, kao bes, snaga, moć, dinamičnost, strast i druge manifestacije, sve koje su u suštini iste sile. Kada uđemo u naš Krug i spremimo se da invociramo, ustvari se spremamo da se otvorimo sili koju želimo da dozovemo, dozvoljavajući toj makrokosmičkoj (Univerzumskoj) sili da preplavi i ispuni mikrokosmos (našu dušu). Generalno, dozivamo te makrokosmičke sile ,,Bogove”, pošto kao ljudi potrebna nam je slika da se povežemo sa tom silom najlakše. Na primer ako neko želi da invocira silu emocije, ljubavi npr. , mnogo je lakše da taj neko zamisli Afroditu kao predstavnicu i suštinu ljubavi (tj. ljubav je suština Afrodite) nego da invocira neiskazivu, bezimenu samu energiju.
Afrodita ima dugu tradiciju obožavanja, i njena je slika izgrađena ovim obožavanjem tokom milenijuma, što je čini odličnim kanalom za dovođenje energije ili sile koju predstavlja. Sve što treba da se uradi je da se upotrebi njen simbolizam i osmisli prikladan ritual. Klanje jarca i prskanje krvi po krugu dok se psuje dernjajući i vikajući : ,,ljubav je glupost”, ne bi baš odgovaralo za Afroditu. Dovoljno je da se pogleda u neku knjigu o mitologiji gde se može naći Afroditina povezanost sa okeanom i golubicama. Proučavajući knjigu kao što je Kraulijeva ,,777″ može se naći još slaganja. Može se videti da se tu uključuju ruže i smaragdi. Tako da u konstrukciji rituala da je dozoveš možeš koristiti ovo.Npr. Možeš postaviti na oltar sveće zelene boje koja se vezuje za ljubav, staviti sveže ruže, sliku okeana ili prave školjke. Pošto se Afrodita vezuje za Netzach Kabalističku sferu koja je sedma po redu i ako si ceremonijalni magičar a ne striktno vikanac, možeš u krugu nacrtati septagram (sedmokraku zvezdu).
Jedna od upotreba invokacije od strane ceremonijalnog magičara je kao pomoć ili dodatak na evokaciju. Kada je invokacija izvedena uspešno, sila koju prezentuje invocirani Bog ili Boginja jurca telom magičara ili veštice, i ispunjava ih. U nekim putevima kao što su Zapadne Misterije, ovo uzima oblik deljenja tela sa Bogom, dozvoljavajući Božanskom da kroz vod dođe do materijalnog sveta i daje meru sile da je invokant ili invokator upotrebi. Kada ceremonijalni magičar evocira duha ovo uzvišeno stanje proizvedeno invokacijom je merodavno za njegov uspeh, i služi kao jaka osnova. Druge kulture kao što je Vudu i Santeria dozvoljavaju invociranom Bogu potpunu zaposednutost fizičkog tela, dajući Loa slobodu da uživa u zadovoljstvima materijalnog sveta. U Vuduu se ovo naziva ,,biti jahan”.Postoje mnoge metode invokacije i svaka kultura poseduje neki oblik ove veštine.Ono što se uobičajeno koristi je trans, pevanje tj. izricanje stihova, i davanja,ponude. Ceremonijalni metod invokacije generalno prati postavku, formulu koja radi.Uglavnom se prvo hvale atributi tog Boga dok se doziva, njegove moći se imenuju glasno…Invokacija se onda ponavlja sa jačom silinom dok magičar vizualizuje oblik Boga oko njega, identifikujući se sa njim i nastojeći da se oseti kao taj Bog.Konačno, invokacija se ponavlja treći put, ovaj put preformulisana tako da sam Bog izgovara reči, jer magičar sada mora biti Bog. Ako je uspešan znaće to. Jedno vreme će se kretati i ponašati kao taj Bog. Alister Krauli spominje dosta toga u knjizi ,,Magija u teoriji i praksi” (eng. ‘Magick in Theory and Practice’).
E v o k a c i j a
Evokacija je zaista sestra invokacije, jer su neraskidivo povezane u svojim prirodama. Gde se u invokaciji doziva unutar, a u evokaciji priziva spolja, ispred. Neko doziva invokacijom Boga, anđela ili duha nečega, preklinjući ga da se manifestuje kroz njega, ali kada neko evocira duha – što može biti demon,deva,elemental šta god, on ga doziva da se pojavi pred njim, da ga vidi, u Trouglu veštine koji je opisan u Solomonovoj magiji. 
Invokacija prouzrokuje to da se mikrokosmos ljudske duše preplavi makrokosmosom Božanskog, evokacija je obrnuto. Mikrokosmos postaje makrokosmos i zauzvrat privremeno stvara mikrokosmos. Demonu ili nečemu drugom evociranom od strane magičara, magičar je Bog. U Haos magiji se često koriste Servitori (Službenici,sluge – oni koji služe nekoj osobi). Servitor je entitet koji je kreiran svesno od strane magičara, koristeći evokacijske tehnike, da bi obavio zadatak koji mu magičar postavi.Evokacija je zaista potentna manifestacija magijske veštine u kojoj bilo koji aspekt nesvesnog može biti prizvan i dobiti vidljiv oblik na neko vreme.To znači da ako neko hoće da evocira Asmodeusa, koga grimoari opisuju kao duha razvrati i požude, on ustvari daje oblik mraku, razvratnim i bludnim kvalitetima sopstvene podsvesti kako bi mogao da ih uredi ili komanduje njima. Sva moć svezana u čvor tj. invociranog duha koja se odnosi na požudu i razvrat može biti upravljena u smeru koji bi poslužio mojoj svrsi. Metode date u grimoarima su često dugi dosadni rituali sa detaljnim razrađenim uputstvima koja uključuju ogroman broj alata i stvarčica koji su neophodni za uspeh rituala i moraju biti napravljeni i posvećeni. Moderni ceremonijalni magičari tvrde da rituali grimoara, kao što je Solomonov klljuč ili Crna kokica, rade vrlo efektivno čak i danas, ali da priroda rituala kao psiholoških alata je takva da se mora pratiti onako kako je zapisano da bi se obezbedili i da ne bi magičar došao u opasnost. Takođe uobičajeni u grimoarima su i sidžili, ili pečati duhova. Ovo su ponekad ravni linearni simboli napravljeni pomoću Kabalističke metode Aiq Bakar, planetarnih kameja, ili Ružo-krsta reda Zlatna zora. Vrlo lako se konstruišu kada se nauči jednom. Izrael Regardije je lepo objasnio sve to u svojoj knjizi ,,Kako napraviti i koristiti talismane”. Ponekad su simboli nepravilnog oblika i izgledaju kao škrabotine što se može videti u kjizi pod nazivom ,,Knjiga ceremonijalne magije” od Artura Vajta (Arthur Edward Waite, The book of ceremonial magic) koja je izdata 1911. god. i knjiga je nalik nekoj zbirci više grimoara. U ovom slučaju, sidžili su najčešće primljeni u stanju meditacije ili astralnog putovanja magičara. Predstavljaju ideju duha u neobičnom crtežu koji ne znači ništa svesnom umu ali itekako predstavlja nešto i znači podsvesti. Da bi neka evokacija bila uspešna, period pročišćenja se obavlja od strane magičara. Ovo često uključuje post (gladovanje), abstinenciju dakle suzdržavanje od seksualnih odnosa, pobožne poslove, pa čak i društvenu izolaciju. Onda kada je sve spremljeno, magičar započinje svoju invokaciju. Da invokaciju, jer da bi se duh uspešno evocirao, magičar se mora napuniti moćima Boga. U suprotnom, kao običan čovek, kako može da dela sa bilo kojim autoritetom kojeg je pozvao? Većina ceremonijalne magije je bazirana oko Judejsko-Hrišćanskog sistema verovanja, pa je tu Bog koji je invociran YHVH biblije. 
Mada se poprilično dosta koriste i bogovi iz mitologije raznih naroda. Mogu se koristiti i bogovi iz mitologije starih Slovena zašto da ne, samo treba znati o tom bogu. Na primer pretpostavimo da neko želi da prizove Kedemela, duha Venere, za magijsku svrhu koja je prožeta Venerom i njenim značenjem. Tu se može koristiti Bog koji je asociran sa Netzach sferom na Drvetu Života, jer je Netzach sfera Venere. Može se odabrati npr. Afrodita, ili Eros. Pa čak Loa Erzulie iz Vudua, ili Vavilonska Ištar.
Sada ako zaista želiš da ti ritual bude efektivan, mora se pratiti pravilan lanac komandi invocirajući ne samo boga Netzacha, nego i Arhanđela i Anđela iste sfere takođe. Držeći se gore navedenog primera , ti ćeš preklinjati YHVH Tzabaotha (bogoime Netzacha u Kabalističkoj magiji) da pošalje svog Arhanđela, prelepog Haniela. Onda ćeš ponizno tražiti da Haniel pošalje ka tebi anđeosku legiju Netzacha, Elohim, i onda pitati Haniela, anđela Venere, da pošalje Hagiela, inteligenciju (ili dobrog duha) Venere. Onda ćeš komandovati Hagielu da ti asistira u tvom pozivanju Kedemela. Sve ovo oduzima vreme, ali ima svrhu. Dozvoljava većoj magijskoj i psihološkoj sili da se izgradi, i obezbeđuje da evokacija neće poremetiti balans univerzuma, tj. sopstveno psihološko blagostanje.
Ne postoje prečice u evokaciji. Neki od rituala su poprilično uznemirujući modernom umu, uključujući čak i krvnu žrtvu životinje. Mora se uvek imati na umu da je u vreme kada su ovi rituali razvijeni krvna žrtva bila deo religije. Stari Zavet je zahteva kao iskupljenje za grehe, kao što je postavljeno u Mozaičnim zakonima Pentateuha. Ako planiraš da evociraš demonsku silu, planiraj da se sretneš sa demonima svog sopstvenog čovečanstva, uključujući i ružnu činjenicu da se život hrani smrću, i ako želiš da daš bar privremeni život aspektu svog uma u Trouglu i to mora biti nahranjeno. Zasigurno, tamjan može biti korišćen, ali slabiji je efekat. Idealno je kada se koristi krv magičara, za ovu žrtvu, jer je takva žrtva dobrovoljno data i širi veliku moć.