Predgovor
Magijske struje teku dok Veliki Tocak pokrecu mocne reci, cije je poreklo nemoguce otkriti, i neprestalno ljuljaju cas na jednu, cas na srugu stranu. Sper je bio cuvar ulaza. Hristova ljubav istrošila je svoju moc. Polegla je po zemlji kao pokrov, dok ranije beše svetla i sjajna cin oslobodenja. Ispod ovog bledog prekrivaca škorpion je u grobnici punoj raspadajucih tela izlegao svest. Cudovišta su ustala i hodila zemljom prerušena u žive muškarce i žene. Ovo su licemeri kojima je namenjena propoved. Kozar se našao u svinjcu; od smrdljivog vazduha se radja govor sa svinjama. Gde jednom beše Propoved na Gori, sada je potrebna Propoved na Đubrištu.
Zos proždire popustljivost, ostavljajuci samo Sumnju na tanjiru. Zos najavljuje dolazak Zveri, kao što je nekada Jovan Krstitelj cistio stazu Hristovu. Ovog puta nije glava proroka poslužena na tacni.
Ne budi popustljiv. Na Saturnov dodir, preokrenuce se himna Liber L-a i postati posmrtna pesma Duše. Ako šta treba da se nauci, onda je to ovo… mi smo licemeri kojima se Zos obraca. Nema nade. Veliki Tocak se krece. I sve sto volimo i želimo on lomi i melje. Ništa ne Ostaje.
Volja – Ljubav
Louis Martinie (S.M.Ch.H. 353) prolecna ravnodnevnica, 1985***
Ovce su glupe životinje. One se moraju terati.
Koze su inteligentne životinje. Njih je potrebno voditi.
ANATEMA ZOSA
Propoved licemerima
Iz odbojnosti prema samokažnjavanju, slabašnim izgovorima zvanim “posvecenost”, Zos je zadovoljio naviku govoreci glasno samome Sebi. I jedanom, vracajuci se u poznato stanje svesti, naljuti se jer primeti zainteresovane slušaoce – copor nevoljnih prosjaka, probisveta, svodnika, preljubika, nabreklih stomaka i ostalih, bolesno grotesknih što ih ima ponajviše u civilizacijama. Njegov bes bejaše veliki, ali oni nastaviše da ga gnjave: GOSPODARU, ŽELIMO DA NAUCIMO TAKVE STVARI! UCI NAS RELIGIJI!
I videvši, ojaden, nestrpljivu gomilu Vernika, side u Dolinu Svinjaca, vec sudeci o njima kao o SLEDBENICIMA. I kad mu sve to dosadi, on otvori usta, te podrugljivo rece:
O vi, cija je buducnost u tudim rukama! Ovu zgodnu prigodu omogucila vam je ne vaša, vec moja nemoc! Zovite me Zos Cuvar Koza, spasitelj sebe i svega onoga cega se još nisam pokajao. Bez dozvole slušajte moje misli. Osetite onda oštricu moje Anateme!
Bedni preživari! Kližete se, je li, u sopstvenom izmetu? Paraziti! Napravili ste od sveta leglo vaši, a mislite da ste od kakvog znacaja Nebesima?
Mislite da cete kroz želju za ucenjem pobeci nepovredeni iz celjusti vlastitog neznanja? Ali, u ono što ja stavljam, odatle izlazi mnogo više od nevinosti! Ne muceci se oko ploda moje slabosti, da li cu ja zadovoljavati vaše moralom uhranjene želje?
Ja, koji uživam u svom telu neumornim korakom, radije cu sa coporom vukova spavati negoli uci u vaše kužne kuce!
Nadražaj… Hrana… Žvakanje… Razmnožavanje…! Ovo je vaš slepi zacarani krug! Napravili ste neobicno krvav svet od silne želje za ljubavlju. Zar se ništa ne menja, sem vaše loše ishrane?
AKO STE LJUDOŽDERI, koje meso mogu da vam ponudim? Pošto ste jeli od sopstvenih mrtvih telesa, zacinjenih svakom prljavštinom, želja vam je sada da se prožderete i kretnje mog uma?
U svom konfliktu dobili ste . . . ? Vi ste, koji mislite da vaše množenje cini konacno merilo manifestnog sveta – vracate se ponovo ranoj jednostavnosti, gladi, da postanete, i da shvatite – da još niste. Pomešali ste vreme i ego. Mislite li svoje seme SENTIMENTALNOŠCU zauzdate? Poricete XXXXXXXX lažnom etikom, živite kroz pokolj, molite se vecim idiotima nego što ste sami – molite se da se vama omoguci sve, VAMA KOJI STE NEMOGUCI.
Jer vi tražite spasioce koji su neupotrebljivi zadovoljstvu.
Doista, mnogo je lakše ludaku uci u Raj negoli poštenom Gubavcu. Koja je razlika izmedu života i smrti? Koja je razlika izmedu sna i stvarnosti? Doseže li vaše znanje išta dalje od vašeg smrada? Da li vi znate šta vi mislite da znate zasigurno? Voleo bih da prestanem da pricam. Ali suviše je tolerantno ovo Sunce koje je izašlo da me vidi, i moja slabost dolazi pozivom mog nezadovoljstva vama… ali prokleti bili ako cete od mene dobiti sveže izgovore!
Prokleti bili Uskrsioci! Zar samo telo i duša postoje?
Zar ne postoji ništa više od entiteta? Zar nema višeg uporišta nad osetom i željom za Bogom, od ovog gustog i proždiruceg roja koga vi cinite?
O, vi koji ste spostvenim izgovorima izabrani, smejte se izmedu uboda! Nebesa su ravnodušna prema vašem spasenju ili propasti. Vaša ravna staza vas vodi pravo ka smrti! Šta! Ja da potpomognem vaše samozavaravanje, popravim oronula tela, ocuvam vašu tužnjikavu apoteozu posvecenu vama samima?
Donosim zamah macem a ne dodir cvetom! Ja vaš svinjogojac, iako sam bio pastir kozama? Moje zadovoljstvo ne obitava medu gamadima koji gaje nabedene ideje sa apsurnim, beznacajnim nadama i strahovima. Još nisam izmoren sobom. Ne, ja necu nespretno i uzaludno pokušati da ublažim odvratnost, jer ja u vama vidim vaše roditelje i rane duše koja se hrani.
U ovom besnom pijanstvu, ovom spomenu sitnim prevarama, gde je misticni susret, hijerarhija nekromanticara koja nekad beše?
Iskrena beše Sodoma! VAŠA teologija je pljuvaonica gluposti koja postaje etika. U VAŠEM svetu, gde su neznanje i obmana sastavni delovi srece, sve se završava mizerno, okaljano bratoubilackom krvlju.
Vi tražite spasenje? Spasenje za vašu izopacenu probavu; obogaljena uverenja: konvalescentne želje. Vaša uzajmljena pravila i molitve smrde u svakom zdravom nosu!
Nedostojni duše – vaša metamorfoza je bolni rast morbidnog preporoda radi navikavanja na izlizana osecanja, odvratne uobicajenosti, krasopisom docaran pandemonijum – svet izobilja dobijen pohlepom! Zato ste odbaceni! Naseljavate gomile balega; vaše sjajne palate su bolnice postavljene u sredini groblja. Dišete li radosno, punim plucima i srcem u ovim rupama punim otpada? Postižete polu-želje, iskrivljena uverenja, pretnje, obecanja koja kudnja pravicnosti cini odvratnim!
Verom bez povezivanja, vi postajete suvišni i gubite put ka vrlini. Ne postoji vrlina u istini, niti istina u pravicnosti. Zakon nastaje iz neophodnosti želje. Rdav je ucitelj, jer oni koji govore mogu da pruže samo istrošene reci!
Veruj ili bogohuli! Zar ne govorite vi iz vaših prepona?
Verovati ili ne-verovati, to je pitanje. Doista, ako uopšte verujete, vaše potrebe moraju gurati sve stvari. Vi ste od svih stvari, svakolikog znanja, i, po svoj prilici, vaša glupost ce vas odvesti do još samoponiženja!
Vi želite, šta? Vaša nebesa? Ja bih rekao da želite ženu. Vaš potencijal ište javnu kucu.
Ah, vi koji se plašite patnje, ko medu vama ima hrabrosti da udari na nejasne neprijatelje vera, pobožnih stomacnih nada?
Proklinjem vaše zapovesti, jer želim da izazovem vaš lavež i u njemu da uživam, jer želim da cujem kako vam zubi škrgucu!
Znate li vi šta vi želite? Šta pitate? Razlikujete li vrlinu od ludackog mumlanja? Greh od gluposti? Ko je od vas što želite ucitelja dovoljno vredan da uci?
Bezobzirno cu propovedati jevandenje o samoubistvu duše, o kontracepciji, a ne ocuvanju i radanju.
Budale! Ucinili ste nezamenjivim uverenje da je Ego vecan, ispunjavajuci tako svrhu koja vam je sasvim jasna.
Sve stvari postaju iz želje; tako riba dobi noge, tako reptil dobi krila. Tako vi dobiste dušu.
Pocujte, o crvi!
COVEK JE ODREDIO COVEKA!
Vaše želje postace opipljive, vaši snovi stvarnost i nikakav strah ih nece nimalo promeniti.
Zbog toga vas vodim u utelovljene abortuse, aberacije, bespolne užase, jer niste vredni Nebesima pružate nove XXXXXije.
Nekad sam u ovom svetu uživao u smehu – kad bi se setio vrednosti koje sam pridavao bezvrednom; znacaja mojih sebicnih strahova; apsurdne gordosti mojih nadanja; jadne pravednosti zvane Ja.
A VI?
Svakako ne odgovaraju krvave suze, niti smeh bogova.
Cak i ne licite na LJUDE vec na cudno seme nekog zaboravljenog podsmeha.
Izgubljeni u iluziji koju iznedrava dualnost – da li su to promene koje pravite za buduci entitet koji ce zajahati vaše divljacko sopstvo? Milon puta ste rodeni, i još više puta cete TRPETI postojanje.
Vi ste ojadene stvari, preživljavate istine koje ste sami napravili. Uloživši samo ono što mi je višak, možda vas poducim da ucite od sebe samih? U mom postanku, da li ce se gladni zasititi mog dobra i zla? Ni za sobom ne težim, a o stvarima se ispovedam nakon dogadaja.
Znajte moj cilj: Da sam sebi budem stranac, neprijatelj istine.
Nesigurni u ono u šta verujete, možda posedujete polu-želje? Ali verujte ovom što sledi, vašoj dijalektici:
Odajuci se jedino samo-ljubavi, sada zbore izdanci moje mržnje. I dalje, da bih još malo celicio zdravlje, sprdam se sa moralnim ruhom vaših detinjastih velikodostojnika, i njihovom ovcijom verom u nekontrolisanu, nezasitu i halapljivu buducnost!
Vi ste psi koji proždiru vlastitu povracku! Prokleti da ste! Atavizmi, preljubnici, ulizice, proždrljivci leševa, kradljivci i gutaci lekova! Mislite li da je Raj medicinska ordinacija?
Ne poznajete vi zadovoljstvo. Sa svojim snovima o požudi, slabašnom nasilju i bolešljivom moralu zaslužujete više prezira negoli zveri kojima se hranite.
Prezirem vašeg Mamona. U vašem izobilju bolest je uzela udela. Nakon što steknete, ne znate kako trošiti.
SPOSOBNI STE JEDINO DA BUDETE UBICE.
Nema kosmosa u onima koji gladuju za ispravnošcu. Milosrdni su odavno iskorišteni i odbaceni. Izumrli su oni cistog srca. Krotkima se vlada, i prema njima Nebesa gaje jednaku odvratnost. Vaše društvo je loše našminkano varvarstvo. Vi ste primitivci koji se prave važni. Gde ste postigli nešto, a da to nema veze sa mržnjom?
U vašem svetu, tom krvavom napredovanju pomocu poroda i pokolja, nema ispravnog rasudivanja.
Iz nužde mrzite, a ljubav ka susedu izražavate kroz proždiranje.
Proroci su odvratni i treba ih proterati. Predmenti sprdnje, njihova dela ne mogu da žive kroz njihova uverenja. Ako su dela merilo, kako onda vi možete govoriti šta drugo sem laži?
Ljubav je prokleta. Vaša želja je vaš Bog i vaša kletva. Bice sudeno ili vama ili vašem apetitu.
Oko sebe vidim vaš obris i oblik – opet svinja iz krda. Odbojan predmet milostinje! Kletva je izgovorena; svi ste vi nastali od sline i znoja, uzgajani za ubistvo. I iznova ce vaši oci zvati u pomoc žene. Uzalud crncite u trulom Kraljevsvu Dobra i Zla. Ja kažem Nabesa su sveobuhvatna – i niko nece uci ko je osetljiv bilo na jedno bilo na drugo.
Prokleti vi da ste, koji ce biti kažnjavani za MOJE dobro. Jer ja kažem da sam u potpunosti KONVENCIJA, prekomerno zao, izopacen i nipošto za vas dobar. Ko god me bude sledio, nije ni od mene, niti je sebi dovoljan.
Zos se zamorio, ali od silne mržnje prema svojim slušaocima, opet ih napade rekavši:-
Bolesni šakali! Juš uvek bi da se gostite mojom povrackom? Ko god me bude sledio, postaje sam sebi neprijatelj; jer tog dana moja nužda bice njegova popast.
Idite radite! Ispunite gadost postajanja sebe, otkrivanja svojih verovanja, i tako steknite vrlinu. Neka vaše dobro bude slucajno; i tako izbegnite zahvalnost i njen žalosni, iskarikirani ponos, jer bes Nebesa je veliki kad se covek prepusti sitnim ugadanjima.
U svojoj želji da stvorite svet, cinite ostalima ono što bi ste cinili kad biste bili dovoljno hrabri.
Ja dolazim, ne da sacuvam, vec da odbacim. Nezaustavljivo ka sebi; da smrvim zakon, da smoždim šarlatane, nadrilekare, kitnjaste i glasne spasioce i njihove nakindurene fantazmagorije; da razotkrijem i probudim svaki strah koji pociva u vašim prirodnim, nezasitim sopstvima.
Živeci odvratno i stvarajuci samo ogavno, toliko ste ponosni svojim izgovorima da ocekujete nešto drugo osim onog najgoreg što možete da zamislite?
Iskrenost se ne izražava recima! I kažem vam da pobijete vaše svece, vaše izgovore, ispraznu riku vašeg neznanja! Tek tada ja mogu smiriti vašu prikrivenu želju – malo i privremeno zaceliti vaš cenzurisani greh. Kriminal gluposti? Vi grešite samo protiv sebe samih.
Nema greha za one koji poticu iz Nebeske radosti. Ja bih da ne odoljevate, ali i ne iskorištavate svopstveno zlo: jer to dolazi iz straha, a somnabulizam iz licemerja.
U zadovoljstvu Nebesa ce prekršiti svaki zakon pre nego ova Zemlja nestane. Tako, ako bih posedovao, moja dobrota prema vama bila bi vulkanske snage.
Onaj ko se ne vodi zakonom je slobodan. Potreba i vreme su konvencionalne pojave.
Bez licemerja i straha mogli biste da radite šta želite. Dakle, ko god prekrši pravilo i živi oglušujuci se o zakon imace relativnost Nebesa. Jer osim ako vaša pravednost ne prestane da postoji, necete uživati potpuno i kreativno. Kao što je greh potreban protiv doktrine, tako je i imaginacija potrebna u postajanju.
Receno je bez pameti: “Ne ubij.” Medu zverima covek zivi superiorno – na svoj nacin. Zubi i kandže nisu više dovoljne alatke za zadovoljenje apetita. Da li je najstrašnija stvarnost ovog sveta nasilnija i ogavnija od ljudskog ponašanja?
Predlažem vašoj urodenoj ljubavi za moralne gestove da razluci stvarnost od sna.
Radujte se! Tvorce zakona ce snaci ružna sudbina da se zakon primeni na njih same. Šta god je odredeno je prevazideno – da bi se stvorio ekvilibrijum ove svesne veze i licemerja.
Možete li sebi dozvoliti proizvoljnost? Verovanje naslucuje preobracenje. Pregaženi zaboravljenim željama i jedva održivim istinama, vi ste njihove žrtve u umirucem i postajucem zakonu.
Put Nebeski je namera – koja prethodi, i nije uzrokovana, mišlju. Želju je, drugacije sem cinom, nemoguce zadobiti: Zbog toga verujte SIMBOLICKI ili sa oprezom.
Izmedu muškarca i žene koji su vodeni tom željom, nema preljube. Istrošite ogromnu požudu, i nakon zadovoljenja dolazi vam nešto novo. U ovoj dopadljivoj sadašnjici cistiji je seks u želji nego u aktu.
Ne vredajte svoje telo, i ne budite toliko glupi da dopustite da vaše telo vreda vas. Kako ce vam poslužiti za prekor vašoj dualnosti? Neka vaša zakletva bude iskrena; jer bolje je komunicirati živim cinom negoli recima.
Ova božansko-XXXXX XXXXacija je projekcija vaših imbecilnih zakljucivanja, blatantnih ogrešenja, ludacke gordosti. Vaša ljubav rodena je iz straha, ali daleko je bolje mrzeti nego širiti zabludu.
Otežao bih ja vaš put. Bez razlike bih davao i uzimao svakom coveku.
Ja znam da vi i volite i mrzite. Raspitajte se o crvenoj žedi. Unutar vašeg stomaka odvija se gradanski rat.
Jedino je Samo-ljubav blagorodna volja.
Šta sad! Da pokušam da recima postignem mudrost? Ponudim Alfabetske istine opsenarskom gramatikom? Ne postoji izgovorena istina koja nije PROŠLOST – pametnije ju je zaboraviti.
Da nažvrljam labavi paradoks ludackim krasnopisom? Reci, ništa više od reci! Ja postojim u svetu bez reci, bez jucer ili sutra – izvan postajanja.
Sve što se može zamisliti potice od vremena i prostora. Zbog toga pljujem na vašu ofucanu etiku, izlizane fraze, sveštenicka brbljanja i besmislene propovednicke govore. Samo ovo vam dajem kao sigurne zapovesti u vašim užasno dosadnim šizmama.
Bolje je i ici bez onoga što vam treba nego uzajmiti. Daleko je bolje uzeti, nego prositi. Od doba Puberteta do Smrti ostvarite “Sopstvo” u svim stvarima. Ne postoji viša vrlina od dobre ishrane. Napojte se sa vimena, i ako bi mleko bilo Pokvareno, nastavite da se pojite… Ljudska priroda je najgora moguca!
Nekad živeh medu vama. Iz samopoštovanja danas živim u pustoši, svojim izborom sam otpadnik; družim se sa kozama, koje su mnogo cistije i iskrenije od ljudi.
Unutar ovih heterogenih razlika, teško je realno sagledati realnost; bekstvo je teško.
Ovi spiritualsti su hodajuce rake. Ono što je istrulilo, trebalo bi dostojno da nestane sa lica zemlje.
Prokleti da su oni koji moljakaju. Bogovi su još uvek sa vama. Stoga, vi koji molite, od sada molite ovako:
O Sopstvo, to koje si moj Bog, nepoznato je tvoje ime, sem u bogohuljenju, jer ja sam onaj koji te napada. Bacam hleb tvoj u vodu, jer moje telo ima dovoljno mesa. Skriveno u lavirintu Alfabeta moje je sveto ime, SIGIL svih stvari nepoznatih. Na Zemlji kraljevstvo je moje Vecnost ŽELJE. Moja želja postaje krv i meso u verovanju, i postaje telo, jer JA SAM ISTINA KOJA ŽIVI. Nebesa su ekstaza; moja svest u promeni i prihvatu asocijacija. Daj mi hrabrosti da koristim sopstveno bogatstvo. Daj mi da zaboravim ispravnost. Oslobodi me moralnih pouka. Uvedi me u sopstveno iskušenje, jer ja sam nestabilno kraljevstvo dobra i zla.
Neka korist dode kroz stvari koje sam uživao.
Neka moj prekršaj bude dostojan.
Daj mi smrt duše moje. Opi me samo-ljubavlju. Nauci me da cuvam njenu slobodu; jer ja sam dovoljno sam Pakao. Daj mi da zgrešim protiv beznacajnih verovanja. – AMIN
U završnici svoje propovedi, Zos rece:
O vi, hodaci u snu, prosjaci i gubavci, vi rodeni od utrobe; opet vam kažem nesretan je covek kome je sreca neophodna!
Niste u stanju da živite sami, ni dovoljno zreli za zgrešite protiv zakona i opet tada da poželite ženu.
Sem prokletstva, ne znam za drugu magiju koja bi zadovoljila vaše želje; jer vi verujete u jedno, želite drugo, govorite trece, a cetvrto radite sticuci životnu vrednost.
Zasigurno se iz ove necisti širi sklonost ka novim sposobnostima!
U dodiru ste jedino sa istinama prigodnim za vašu hrabrost, ali svejedno – zver ce biti posejana.
Da li da govorim o toj jedinstvenoj snazi bez forme? Znate li vi za unutrašnju ekstazu? Za zadovoljstvo koje pociva izmedu ega i sopstva?
U trenutku takve ekstaze nema misli, jedne ili više; nema MISLI. Tamo ja idem, i niko ne može da predvodi.
Bez žena vaša je ljubav anatema!
Za mene, ne postoji drugi put osim mog puta. Stoga, idite svojim putem, niko vas nece voditi ka vama samima. Neka vaša zadovoljstva budu kao zalazak sunca – ISKRENA . . KRVAVA . . GROTESKNA!
Da li je prvobitna svrha bio veliki užitak u mnogostrukosti sopstva, radi ekstraze? Beskrajne remifikacije svesti u entitetu, povezanom ustima, seksom i osetima!
Da li obuzetost seksom postala krajnja beda – ponavljanje neophodno zbog pomracenja vašeg opažanja?
O, krvavousti! Da li da vas opet razonodim sa malo razumevanja? Introspekcija kanibalizma u klanici ishrane – promenjivo ubistvo predackog? Zar su vam leševi jedina dobra hrana?
Vaša ubistva i licemerja moraju prestati pre nego se uzdignete do sveta u kome je pokolj nepoznat.
Tako vam, cistih usta, kažem da živim sam od svoga hleba. San sasvim dobro služi kao molitva. Sav moral je ZVERSKI. Avaj, pocinjena je velika greška. Covek je mrtav. Samo žene preostaju.
Kao vic bih vam rekao: “Sledite me! Sledite me da otkrijete šta je skriveno u svoj patnji! Ucinicu vaše samouniženje svojevoljnim, vaše trzaje hrabrim!”.
Još uvek biste bili uz mene? Otpozdrav svim samoubicama!
Umoran, Zos zevnu i zaspa.
U neko doba probudi ga oštar smrad, jer zaspao je medu valovima – i primeti da gomila više nije uz njega, da su samo SVINJE ostale. Gromoglasno se nasmija i ovako prozbori: “Jos nisam raskinuo vezu i zbog toga skoro da se ugušim! Uhvacen sam u okovima oseta i osecaja, moralnih halucinacija, sa plimom i osekom kao od nade i straha?
Da li ce samo starost promeniti želju? Jos nisam razmrsio iluziju od stvarnosti: jer ne razlikujem ljude od svinja, snove od stvarnosti; i nisam siguran da li sam pricao sam sa sobom, niti znam koga bi moja anatema više zadivila . . . .
Moj nepažljiv monolog je progutan kao otkrovenje! Ono o cemu govorih mnogo naprežuci razum da povecam delo koje nastaje sad oko mene izaziva svinjsko frktanje. Ne traži samo voda svoj nivo.
Ja nisam doživeo propast, ne, ne u ovom životu! Ali i pored toga, ako sam prosuo njihove doktrine po tablama Zakona, ili u valove, makar nisam odbacio telo snova.
I okrenuvši se prema svom svetlosti, Zos rece: Ovo je moja volja, ti Velicanstveno Sunce. Umoran sam od mojih zmija koje idu naniže, prljajuci me.
Zbogom antiteze. Patio sam. Sve je placeno.
Pustite me da idem i ponovo stvorim svoj san.