Jedan od najstarijih načina za upotrebu Runa, Bindrune su ništa drugo do nekoliko Runa povezanih u jednu celinu, radi postizanja nekog kompleksnijeg efekta, ili za postizanje tačno određenog efekta na tačno određen način. Bindrune su se koristile masovno na talismanima, oružju, štitovima… jedan čuveni dizajn sa germanskih štitova (Ansuz-Algiz) je dat na slici. Prednost Bindruna je njihova specifičnost: sfera i način uticaja se određuju mnogo preciznije nego kod upotrebe pojedinačnih Runa. Njihova mana, međutim, je ista ta specificnost, koja ograničava modus ponašanja svake Rune u ono što čovek koji pravi Bindrunu misli da treba da se desi. Iz tog razloga, Bindrune su odlična stvar za ostvarivanje neke direktne, specifične namere, ali su dugoročno teško upotrebljive. Recimo, Bindruna Kenaz-Fehu-Gebo-(Wunjo) može da se koristi za uspešno nalaženje dobro plaćenog posla; ali ona postaje neupotrebljiva (ili čak kontraproduktivna) nakon tog perioda. Takođe, postoje Bindrune koje su IZUZETNO oštri dvosekli mačevi; više runskih maga je pokušalo da upotrebi Bindrunu Gebo-Isa da očuva romantičnu vezu koja je počela da se raspada; i najveći broj tih je teško zažalio zbog toga. Svakako treba biti pažljiv i veoma specifičan prilikom korišćenja Bindruna, pogotovo kada sadrže nezgodne ideje (Isa, Hagalaz…). Još jedna napomena koju vredi dati: pazite se preopterećivanja. Generalno, ne treba koristiti više od četiri, maksimalno pet Runa u jednoj Bindruni. Više od toga i namena Bindrune postaje toliko maglovita da ćete dobiti ko zna šta kao rezultat. Ako je potrebna zaista velika preciznost, ne libite se da napravite dvostruku Bindrunu; recimo, jednu Bindrunu kao fokus (nameru), a druge Bindrune kao prenos (način ostvarenja). Više o tome u nastavku teksta.
Načini povezivanja
Postoji mnogo načina za povezivanje Runa u Bindrune, svaki sa svojim konotacijama. Ovde ćemo navesti one najčešće:
– “Točak” je način povezivanja koji možete da vidite na primeru Bindrune sa germanskog štita koja je data na slici: krajevi Runa se povezuju jedan sa drugim, obrazujući točak. Ovo je dizajn koji ćete naći na velikoj većini runskih talismana koji se danas prodaju. Sve Rune osim tri mogu da se stave u Točak (kod nekih je potrebno malo produžiti jednu liniju i malo skratiti drugu, ali to nije problem, dogod je Runa jasno prepoznatljiva); te tri su Dagaz, Peord i Ehwaz. Sad, neki runski magi (uglavnom početnici) su uspeli da smisle načine da uguraju i ove tri Rune u Točak, ali to u najvećem broju slučajeva izazove rezultate koji su potpuno van svega što je očekivano. Ovo pogotovo važi za Peord i Ehwaz: Peord bi po svom značenju morala da stoji u sredini tocka, ne kao jedan od delova. Ehwaz predstavlja kraj ciklusa, i LOMI točak u koji se nasilno ugura, razbacujući ideje po potpuno slučajnom principu.
– Impozicija jedne Rune na drugu je takođe veoma česta kombinacija. Na slici možete da vidite Bindrunu napravljenu impozicijom Ehwaza na Thurisaz; smisao Bindrune je slamanje ili uništenje neke velike aktivne prepreke. Impozicija u većini slučajeva radi dobro, ali imajte u vidu da se neke Rune mogu izgubiti u okviru drugih (impozicija Ing na Othila proizvodi samu Othila, recimo), ili da mogu zamutiti značenje potpuno.
– Povezivanje po strani je takođe jedan od čestih metoda, najčešće korišćen kada treba povezati samo dve Rune; pogledajte primer Fehu-Raido, dat na slici (uspešno putovanje). Važe iste napomene kao i kod impozicije, neke Rune se tako gube u drugim (Kenaz-Gebo, recimo, se jako teško povezuje na ovaj način).
– Povezivanje po osnovi je već ređa stvar; na slici imate primer Ansuz-Fehu, blagoslov Bogova za neki (obično magijski) Rad. Ovakvo povezivanje se obično radi kada se Rune urezuju na štapove, ili na neku sličnu izduženu osnovu.
– Prosta grupacija je najređe korišćen način, mada ni po čemu gori od prethodnih. Ovde se Rune ne povezuju direktno (iz raznih razloga; ponekad postoji važan razlog, ponekad je to prosto zato što se neke Rune ne mogu estetski lepo povezati), već se prosto stavljaju u blizinu. Dat je primer Gebo-Kenaz (Bindruna za dolaženje do neke važne informacije ili znanja).
Jedna stvar je važna u svakom načinu povezivanja: estetika ima važnost. Bindruna koja izgleda kao nešto što su kokoške izgrebale po zemlji je jedna stvar, dok su istinske lepe Bindrune sasvim druga stvar. Nekoliko veoma dobrih Bindruna je dato u .pdf fajlu koji je poslat kao attachment (potreban vam je Adobe Acrobat da bi ste ga videli; šifra za otvaranje je “futhark.”) Sve Rune nisu kompatibilne jedne sa drugima. Povezivanje Ise sa Sowulo, recimo, je očigledan primer – to bi bila potpuno besmislena Bindruna. Kada pravite Bindrunu, imajte u vidu značenje svake od Runa, i ne stavljajte međusobno isključive stvari zajedno.
Zippovan pdf fajl
Fokusi značenja i fokusi prenosa
Jedan lep način formiranja Bindruna je deljenje na fokus značenja i fokus prenosa. U tom slučaju, jedna Runa (ili jedna Bindruna) se stavlja u centar: ona označava cilj celog Rada, izjavu namere. Druge Rune (ili Bindrune) zatim formiraju krug oko ove prve, formirajući fokus prenosa – način na koji će se promena izvesti. Recimo, uzmimo čoveka koji u kasnim dvadesetim još uvek zavisi od roditelja (standardna situacija u našim krajevima), i koji želi da se osamostali; prvi korak za tako nešto mora biti materijalan, u vidu nekog posla. Bindruna za ovu priliku bi bila, recimo, Gebo-Fehu-Wunjo; to se stavi u centar. Zatim se oko tog centra isplete krug od Bindrune Raido-Sowulo; Raido, pošto je cilj promena mesta u životu, Sowulo da da dodatnu snagu i šansu za uspeh celoj stvari. Sličan pristup se ponekad koristi i u ritualima, uz upotrebu standardnog seta Runa: na svoj oltar, mag u sredinu postavi Runu koja predstavlja fokus čitave stvari, a oko nje stavi Rune koje predstavljaju prenos; ova konstrukcija služi kao fokus samog rituala.