I, KONAČNO, došli smo do kraja prvog Aetta…i red je na meditativnu šetnju. Kao i obično :), dajem vam izbor – postoji jedan deo koji treba da se uradi, i jedna stvar koja *može* da se uradi, ako imate želje i/ili prilike.
The Walk…
U stvari, stvar je toliko jednostavna, da nisam siguran kako da vam je uopšte i opišem – radi se o prostoj šetnji praćenoj razmišljanjem. Jedina stvar koja vam je potrebna je prirodna okolina (preporučuje se šuma; Košutnjak može da posluži Beograđanima, mada ako imate prilike za nešto “divljije,” to bi svakako bilo bolje).
Izađite i prošetajte se; uđite koliko možete duboko u šumu, daleko od svih zvukova civilizacije i što dalje možete od drugih ljudi. Stanite (ili sedite) i centrirajte se (koncentracija na liniju, ili na stub kod onih koji praktikuju vibracioni; možete da izvedete i jedan ceo vibracioni, tiše nego obično, ako ste na nekom dovoljno zavučenom mestu – ili ako se ne brinete da li će vas neko uhvatiti :)). Zatim počnite sa šetnjom, i GLEDAJTE oko sebe…
Gledajte drveće, kamenje, lišće po zemlji…stabla…oblike. Opustite svoj um i pustite ga da sam traži simbole u svemu tome. Polako počnite da recitujete sve runske pesme po redu (ovde je lako zbuniti se ako koristite više njih; predlažem da upotrebite samo Stare Engleske pesme za ovu vežbu). Znači, Fehu, Uruz, Thurisaz…sve do Wunjo. Ponavljate recitaciju svakih par minuta. Hodajte polako, bez žurbe, bez napora.
Posle nekog vremena, kada u šetnji naiđete na neko fino, izolovano mestašce, sedite, i dalje gledajući okolo. Vizualizujte Runu Fehu, odrecitujte njenu pesmu u sebi, i zatim se zapitajte – šta ta Runa znači za mene? Koja je njena važnost? Šta u mom životu ona oslikava? Razmislite o tome, polako i duboko. Onda pređite na Uruz, ponovite, i polako prođite kroz svih osam Runa prvog Aetta.
Kada završite, ponovo se centrirajte, i onda polako, isto kao što ste i došli, vratite se nazad. Jednostavno, zar ne? 🙂
…and the Call.
Opciona stvar koju dajem je Poziv; dakle, ovo možete i ne morate da radite, u zavisnosti od vašeg raspoloženja.
Kada u toku šetnje dođete do mesta na kome odlučite da sednete, i završite svoje razmišljanje o Runama, pre nego što pođete nazad, ubacite Poziv. Stanite uspravno, sa izbačenim ramenima, ispravljene glave, ruke pored tela. Zatvorite oči, i počnite sa ritmičkim disanjem minut ili dva. Fokusirajte se na centar. Zamislite Runu Fehu u centru, i polutiho odvibrirajte reč “Fehu” (znači “Feeeeehuuuuuu”); nastavite dalje kroz svih osam Runa.
Podignite ruke u pozu prizivanja – znači ruke su ispružene pravo ispred vas, malo uvis, sa malo povijenim laktovima i dlanovima okrenutim nagore (kao da pokušavate da uhvatite nešto veliko što pada odozgo). Produžite liniju centra naviše, u nebo, i naniže u zemlju (osetite kako se vaš stub vibracija spušta u zemlju, i podiže u nebesa). Ponovite sve vibracije…osetite kako i zemlja i vazduh oko vas vibriraju zajedno sa vama…sve jače i jače, iz Rune u Runu. Kada završite sa vibracijama, sve oko vas se stoji… I dalje držeći ruke ispružene ispred sebe, polako sklopite šake (kao za molitvu), i zatim tako sklopljene šake povucite ka sebi, tako da stoje uspravno i paralelno ispred samog vašeg lica. Odvibrirajte reč “Odin” jednom, šaljući njene vibracije niz stub u dubine zemlje i uz stub u visine iznad oblaka. Ostanite u toj pozi nekoliko sekundi nakon kraja vibracije.
Otvorite oči, i krenite polako nazad kući.
Vrednost poziva zavisi od čoveka. Nekim ljudima je to čisto mehanički ritual, u toku koga više razmišljaju o tome da li će neko slučajno naići i videti ih/čuti ih, nego o samim Runama. Ako mislite da će kod vas biti ovakav slučaj, najbolje je da ga ne izvodite. Ali ako imate pristup nekoj dubljoj divljini, ili ako ste u stanju da kontrolišete svoju nervozu, Poziv ume da bude jako duboko duhovno iskustvo. Neki ljudi se osećaju kao preporođeni nakon izvođenja Poziva; jedan opis je “čitav svet izgleda kao da je upravo okupan i očišćen;” u svakom slučaju, teško opisivo – mora se izvesti da bi se razumelo.