Koreni: Osnovno značenje Rune Hagalaz je grâd (led koji pada sa neba, ne velika ljudska naseobina). Poreklo iz IE korena *kaghlo- (malo parče kamena, grâd) je direktno i nedvosmisleno. Zanimljivo je da je (verovato zbog retke upotrebe reči) samo ime Rune imalo veći uticaj na razvoj germanskih jezika nego originalni koreni; moderna engleska reč “hail” potiče direktno baš od imena Rune. Alternativni načini izgovora: OHG – hagalaz OE – haegl ON – hagall, hagal, hagla GO – hagl, haal Istorijski pogled: Grâd je veoma nezgodna stvar za sve ljude, ali za narode koji zavise od zemljoradnje, on je bio najdestruktivnija sila za koju su znali. Za razliku od suša ili sličnih nepogoda za koje je potrebno duže vreme, grâd je nešto što udara odjednom i u roku od nekoliko minuta uništava celu letinu, ostavljajući ljude gladnim. Interpretacija: Hagalaz označava iznenadnu nesreću, uništenje, iskušenje, gubitak. Nešto što dođe preko horizonta iznenada, bez najave, uništi i zatim nestane bez traga. Bez obzira na kom planu se odigrava, emotivnom, materijalnom, mentalnom… neka uređena struktura u našem životu na koju smo navikli, koju smatramo neophodnom, ili koju zaista volimo će biti oštećena ili uništena. Kiša leda koja odjednom pada sa neba, uništavajući naš izvor hrane – ne neophodno materijalne, fizičke hrane, već hrane za neki deo nas samih. Negativna Runa, zar ne? Na prvi pogled da, i njena lekcija je definitivno jedna od najtežih za razumevanje u životu. A meni ovde sledi najteže objašnjenje do sada. Hagalaz se može manifestovati kao čista slučajnost ili kao sinhronicitet; njegova lekcija se može izraziti u tri odvojena dela: 1. “We are the hollow men We are the stuffed men Leaning together Headpiece filled with straw. Alas! Our dried voices, when We whisper together Are quiet and meaningless As wind in dry grass” – T.S. Eliot, 1925. Čovek je deo univerzuma i predmet svim njegovim zakonima. Zamislite čoveka koji prolazi ispod litice, kada se sa litice odvali kamen i ubije ga na mestu. Veoma je lako misliti da je to neka kazna; ljudi će se verovatno pitati čime je zaslužio da mu se tako nešto desi. Odgovor je: NIČIM. Da li je litica stajala tamo, da li se pukotina u kamenu stvarala vekovima, da li je vetar dunuo i izazvao poslednje pomeranje koje je odvalilo kamen… sve to zato da bi taj kamen pao BAŠ na tog čoveka? Da li je čovek toliko važan litici i vetru da ovi ulože toliki trud u to? Odgovor je NE, što izgleda očigledno na prvi pogled. Ali to nije zaista očigledno nama samima. Ljudi teže da gledaju sve na svetu kao nešto što neophodno ima veze sa njima i što utiče na njih; u dubini podsvesti većine ljudi, nezamislivo je da se nešto događa a da nema nikakve veze sa njima. Sve je ili odgovor ili komentar na neko njihovo razmišljanje i akciju. Hagalaz manifestovan kao čista slučajnost tvrdi da to nije tačno; dete može da dođe i da iz čista mira razgazi mravinjak. Neki asteroid sutra može da udari u zemlju i da uništi čitavu ljudsku civilizaciju. Čovečanstvo kao celina NIJE glavna preokupacija univerzuma, a kamoli ljudi kao jedinke. Buniti se protiv ovoga ima isto onoliko smisla koliko i grditi neku stenu zato što je teška, ili vetar zato što duva ili kišu zato što pada. Nepravedno? Ne; nije pravedno, ali nije ni nepravedno. To nema veze sa pravdom – prosto se DOGAĐA. 2. “It’s not going to stop, No, it’s not going to stop, ’till you wise up.” – Aimee Mann, “Wise Up,” Magnolia Soundtrack Hagalaz manifestovan kao sinhronicitet je nešto na šta smo svi navikli. Marfijev zakon, “sindrom letećeg tiganja,” nazovite ga kako god hoćete – ali ljudima je poznato da svaki put kada se nađu u situaciji u kojoj im izgleda da su zadovoljni, dođe nešto što ih lupi po glavi (manje je očigledna obrnuta stvar: da se često, kada sve izgleda POTPUNO izgubljeno, desi neka jedan-u-milion šansa koja ispravi stvari). [Film “Magnolija” je fantastično ispitivanje ove ideje; prethodna pesma koju peva Aimee Mann je Runska Poema svoje vrste.]  Ovo je, međutim, krivica same ljudske prirode. Čovek NE MOŽE da ostane na istom nivou i da bude srećan. Neko idealno stanje koje treba jednom postići, pa se onda u njemu može živeti zauvek srećno je iluzija – jer kada se osvoji novi vrh života, sa njega se uvek vidi sledeća, još viša planina. Sreća čoveka je u beskrajnom rastu; u akciji, učenju, u susretu sa novim. Ovde se nalazi i najveća opasnost ove Rune: ignorisanje njene lekcije i uporno ostajanje na istom mestu. Velika većina ljudi koji su nesrećni i nezadovoljni sobom spada upravo u ovu grupu. Naime, Hagalaz je nemilosrdan; život će lupati šamare čoveku dogod se ne opameti i ne promeni svoj pristup. Problemi se neće rešiti tako što bivaju ostavljeni da stoje. Nijedno stanje se neće promeniti bez akcije. Hagalaz, nesreća koja razbija naš svet i koja nas nasilno TERA na akciju, u ovom slučaju služi kao budilnik; opomena od strane sveta da se pokupimo i da krenemo sa mesta kojim nismo zadovoljni, umesto što samo kukamo ne radeći ništa. 3. “All our experiences are processed and evaluated by our own minds. If we are in control of our mind, there is no reason at all not to treat every single experience in life as less then orgasmic in nature.” – Robert Anton Wilson Isto kao što se DOGAĐA, tako i ODLAZI. Svaka situacija je tranzitorna. Sve što nam se dobro događa, proći će; sve što nam se loše događa, proći će. Sve što nam se desi, a da nas pritom ne ubije, čini nas jačim; uvećava naše znanje i sposobnost. Ili ga smanjuje, ako tako odaberemo – ako ga prihvatimo kao kaznu, umesto kao lekciju. Naše unutrašnje vrednosti su NAŠE unutrašnje vrednosti; mi sami ih određujemo. Mi sami biramo kako ćemo doživeti bilo koju konkretnu stvar. Prema tome, ne postoji razlog da doživimo bilo šta kao katastrofu; ne postoji, u stvari, razlog da se pokoravamo bolu, kada on postoji samo u našim umovima. Led pada, pretvara se u vodu, i ta voda odlazi… Asocijacije: iznenadna nesreća, uništenje, razaranje, iskušenje, test, životna lekcija, iznenadna i drastična promena. Magijske upotrebe: Uklanjanje neželjenih uticaja, uklanjanje negativnih osobina unutar samih sebe (VEOMA bolno), naterivanje samog sebe na promenu (VEOMA bolno i teško, ali ponekad neophodno), direktan napad, kratkoročna ali veoma destruktivna prokletstva. Stara Engleska Runska Pesma: Hægl byth hwitust corna hwyrft hit of heofones lyfte wealcath hit windes scura weortheth hit to wætere sy∂∂an. Haegl is the whitest of grains it comes from the vault of heaven gusts of wind toss it about and then, it melts into water. Hagalaz je najbelje zrno koje dolazi sa najviših nebesa udari vetra ga bacaju na sve strane i onda se istopi u vodu. (Oni koji ne poznaju Bibliju VEOMA dobro, pogotovo gnostički pogled, ne treba da koriste Staru Nordijsku Pesmu; ona ima Runsko i gnostičko značenje, ali bez poznavanja gnosticizma možete samo da zbunite sami sebe) Stara Nordijska Runska Pesma: Hagall er kaldastr korna kristr skop hæimenn forna. Hagall is coldest of seeds Christ created the world of old. Hagalaz je najhladnije od zrnevlja Hrist je stvorio stari svet. Stara Islandska Runska Pesma: Hagall er kaldakorn ok krapadrifa ok snaka sott grando is hildingr Hagall is a cold seed and shower of frost and ilness of serpents grando = hail. Hagalaz je hladno seme i kiša mraza i bolest zmija grando – grâd.