Select Page

Himne Sefirota

Nebojša Mirčetović – Efi 

 

Keter je podrazumevan u Malkutu, pa ga nema na početku.

2:
Ti jesi luda,
i jesi budala,
no, postoji još zemlja
što nije ti se dala.
Skriven u dvoru od čistog zlata,
leži na tronu od Ahata,
Bodež taj oštar i vazda čio,
ruci što tvojoj biće mio,
jer tajnu rečcu čeka, što
izreći ćeš je glasa meka,
i Glas koji će slušati rado
mada još uvek je tvoje perje mlado.

** **

3:

Ti jesi Volja
i
jesi snaga,
i tvoja je prilika blaga.

Jer, onaj koji kao Ti ume
Istinu Jednu da razume,
Istinu jednu i isto nijednu,
nije od sveta misli naše,
i svaka mu misao paše.
A nema misli i nema bola,
Jer, tako uči ova škola,
u ravni i slici što čista
na vratima Beskraja blista,
te Htenje što negda beše tvoje,
sad jeste moje, i svih onih koji
ne žele da stoje.

*** ***

4:

Milosti Božja , što
jesi sjajna!
Ti, koja si jedna, beskrajna.
Savij svoj pokrov nad
svetom celim,
koji ja, ovde tako žudno želim.
Nek’ tvoja se slava, parna, najviša,
prelije preko slobode one
koja je tiša.

I neka je boja tvoja,
azurno plava,
Ona što vodi do zaborava
sebe, i Tebe, moć
koja razgoni noć,
u ruci koja se zaklela svima da
prkosi bezdanim talasima.

**** ****

5:

Jedan što jesi
i sijaš nad svima,
osloni se na četiri svoja
pobratima,
I predaj svu snagu i
moć
koju imaš da razgoniš
noć.

Senci tvog vatrenog mača
nikada nije dosta harača.

Razgoni tminu!

Rasteruj magle!

Uništi ljudske strahove nagle!

Tvoje su, zaista ogromne moći,
i možeš proći,
gde drugi ne sme,
kroz čekić i lonac
ispod mača na panj,
kao što vele drevne pesme:

Odbaci laži!

Ata u propanj!

***** *****

6:

Prinčevi silni,
odora zlatnih
pevaju divnu pesmu što mami,

Prinčevi divni,
prinčevi sjajni
objaviše svetu: „Mi nismo sami!“

Zvezde u oku,
Mač o boku
kupa u ruci,
za skiptar povuci,
štit od talira
frula što svira
Panovu pesmu što ne da mira.

Kruna visoka
pleća široka,
mogu što hoće,
branjeno voće
I sve to samo da vojske vode
kad Tmini idu u pohode.

****** ******

7:

Pobednik stoji na vrhu brda,
ispod, na moru, pena se mrda,
Zemlja kraj njega, plodna je, sjajna,
iz mora priđe mu djeva bajna.

Veli mu: Borac si negda bio,
Sad zemlju radi, jer,
to si htio.

Prekopaj brdo, osuši blato,
možda na kraju pronađeš zlato.

Dosta si sek’o,
i tvrdo i meko,
sad sagledaj skupa sve što si
stek’o.

******* *******

8:

Ti koji pronađe znanje,
shvati sad,
nikad ne imade manje.
Zgazi i pljuni sve lepe snove,
znaj, naći ćeš bolje, i nove.

Tvoja je slika
plod jedne grane,
krhka stabljika,
jasne su mane.

*** *** ** ** *** ***

9:

San što stiže ne
snene oči,
iskušenje iz bajke što
te zaskoči.
Te slike bajne
što kriju znanje
sred blještave svetlosti sjajne
ne mogu dati imanje.

Već snagu silnu,
slobodu obilnu,
da jednom sam
budeš svoj Majstor,
mada si spor.

*** *** *** *** *** ***

10:

I opet na kraju
si na početku.

Ti, kao i mnogi pre tebe,
što skinuše veo sa sebe.

Ti koji jesi,
a opet nisi,
objavi svima Kraljevstvima
pobedu Htenja nad
velom Mnenja.

I svetlo prospi
po svojoj Gospi.
Kaži da ti je SveJedno
što slepi drže da je vredno.