Koreni:
Jera je Runa Godine, ili Žetve. U osnovi se nalaze IE koreni *ger- (skupljati) i *gher- (uhvatiti). OICE reči jarda (zakopano), gardr (naselje, bašta), OHG gard, gardo (bašta, krug) kao i OE geard (zatvoren prostor, bašta, država) potiču odavde. Ime ove Rune je opstalo do današnjih vremena u rečima kao što je engleska reč garden (bašta).
Alternativni načini izgovora:
OHG – jera
OE – ger
ON – ar, jara
GO – gaar, jer
Istorijski pogled:
Današnjem čoveku, u stanu sa centralnim grejanjem, koji može da kupi praktično bilo koju vrstu hrane u bilo koje doba godine, je jako teško da zamisli koliko su ljudi ranije bili vezani za dnevne tokove. Kao drastičan primer, noćno osvetljenje je bilo vrlo neuobičajeno do pre oko tri stotine godina (sveće su bile preskupe za običan narod); zalazak sunca je značio odlazak u krevet. Šećer, slatkiši, svež hleb, meso u zamrzivaču… ljudima koji su odrasli sa svime time je teško da zamisle kako su stvari izgledale ranije (pa i pre samo sto godina, kada frižideri nisu postojali). Postojalo je doba godine za svaku stvar, i van tog perioda te stvari nije bilo; dužina dana, spoljna temperatura… sve su to bile stvari koje su duboko i kompleksno uticale na svakodnevni život.
Interpretacija same Rune:
Jera je Runa Ciklusa; matrica koje se ciklično ponavljaju: godine, mena meseca, godišnjih doba, plime i oseke, generacija (koje se rađaju, stare i umiru)… najveći deo prirode prati cikličnu formu, rastući i spuštajući se u istom ritmu, oduvek i zanavek. Starim narodima je bila fascinantna i veza sa ženskim mesečnim ciklusom, od koga je zavisila i plodnost samog čoveka. Jera je čitav tok, krug koji obuhvata Jin i Jang, samo stablo Drveta Zivota, sam centar Futarka. Koliko je ovaj krug bio važan svedoče i praznici koje su slavili SVI stari narodi – od Kelta, preko svih germanskih naroda centralne i severne Evrope, do Slovena na severoistoku. Neverovatno je koliko su ovi praznici bili ISTI kod svih tih naroda; mada su običaji varirali, osnova i vreme proslave su uvek bili isti. Ono što je još neverovatnije je što slični običaji – pogotovo za Samhain – postoje i kod mnogih drugih naroda na svetu, od nekih kineskih običaja do običaja američkih Indijanaca. Tih praznika je bilo osam, i po redu su slavljeni ovako:
– Samhain (samhain, sovin, sauin, souin, sahuain) je slavljen oko 31. Oktobra (danas je to na zapadu Halloween, kod nas dan Svih Svetih, a u Latinskoj Americi “Dia de los Muertes” ili “Dan Mrtvih”). Ovaj dan je označavao poslednji kraj žetve (tj. branje poslednjih jestivih plodova), i početak perioda jalovosti zemlje; dan povlačenja Boga Sunca u pozadinu, i period prevlasti zime. Samhain je VEOMA važan dan što se magije tiče; svi ozbiljni praktičari magije se slažu da je nešto drugačije u ovo doba godine. Po tradiciji, ovo je dan kada su “zidovi između svetova” najtanji, kada je realnost sveta posebno labilna, i kada je magija najlakša za izvođenje. Na 31. Oktobar se izvodi najveći broj zaista moćnih rituala, i praktično sve veće grupe imaju okupljanja za zajednički Rad tokom te noći.
– Yule (jul, juli, jule, juletida) se slavi za zimsku kratkodnevnicu, 21. Decembra. Ovo je dan kada se mladi Bog Sunca, ponovo rađa, i kada dani počinju da se produžuju. Širom Evrope, narod je izlazio na ovo veče da bi zapalio vatru od hrastovih grana, kako bi svetlost tih vatri pomogla svetu da prebrodi najdužu noć godine. Crkva je tokom svog širenja na sever prigrabila ovaj stari praznik; grupe dece, koje su ranije išle i pevale pesme o ponovnom rođenju Sunca su naučile da pevaju pesme o rođenju Hrista, a hrastova vatra je izgubila veći deo značenja i bila je ugašena u većem delu Evrope (kod nas je, zbog nemoći naše crkve, opstala u vidu badnjaka).
– “Candlemas” (Imbolk, Luperkus) je praznik dočekivanja proleća, slavljen početkom februara. Nema mnogo detalja o njegovoj tradicionalnoj proslavi, mada se zna da su u toku dana sve svetiljke u kući paljene na nekoliko minuta, u znak proslave povratka svetlosti.
– Ostara je bila proslava prolećne ravnodnevnice, koja pada na 21. Mart. Dan ravnoteže, između perioda zime i perioda nove plodne godine je bio predmet posebnih porodičnih proslava. Korpice i vezovi cveća su kačeni po kući, a domaćice su farbale jaja, da unesu radost u sledeću godinu (da, i jaja su paganski običaj; Hrišćanstvo je krajnje neoriginalna religija ;))
– Beltan (“Mayday,” festival Tane, Walburga, Walpurugisnacht) je praznik koji je slavljen prvog Maja. Hrišćanstvo je preuzelo par elemenata ovog praznika, ali većinom se koncentrisalo na to da ga maksimalno ocrni; vekovi ponavljanja da je prvi Maj “nečasan” dan na koji se okupljaju “veštice” je doveo do toga da se u nekim delovima Evrope on dovede u vezu sa mračnim mitovima (u nekim delovima Nemačke, recimo, se sujeverni ljudi boje da izađu sami tokom “Walpurugisnacht”). Razlog što je crkva smatrala ovaj praznik tako “nesvetim” je što je on bio pre svega proslava plodnosti. Najveći broj brakova se sklapao na ovaj dan, i novi bračni parovi bi igrali, vezujući trake oko “Majskog stuba” koji bi bio podignut u centru svakog naseljenog mesta. Zatim bi novi mladenci kao i deca iz mesta išli da preskaču Beltansku Vatru, radi pročišćenja i blagoslova (majski stubovi su preživeli uglavnom na zapadu, dok se vatra očuvala na istoku; u Vojvodini se i dan danas preskaču vatre na Ivanjdan). Uveče bi celo mesto zajednički slavilo ovaj praznik najvećom proslavom godine, sa mnogo pića, muzike i igre; ovo je bio i dan opuštenih inhibicija, kada su se mladi parovi odšunjavali u žbunje pored proplanka na kome se odvijala proslava, i mnoge priče iz starih vremena pominju ljude koji su “deca začeta na Majski Dan.”
– Letnja Dugodnevnica (Midsummer, Alban Hefin), 21. Jun, je dan trijumfa svetlosti. Narod se okupljao na pesmu i igru, dok je sveštenstvo obavljalo svoje najsvetije rituale. Velika proricanja, najveća slavljenja Bogova, kao i posvete novih hramova… sve je rađeno najčešće na ovaj dan.
– Lamas (Lugnasad), slavljen početkom Avgusta, je proslava početka žetve. Žitne lutke su pravljene širom Evrope (običaj koji je preživeo u zabitim krajevima Francuske i Engleske), i oltari su kićeni hlebom i hranom. Porodice su proslavljale ovaj dan onoliko velikim gozbama kolike su mogle da pripreme.
– Mabon je slavljen na jesenju ravnodnevnicu, ovo je dan početka oproštaja od prošle godine, i početka pripreme za težak period koji predstoji pre dolaska sledeće godine. Istovremeno veseo (zbog završene žetve) i tužan praznik (zbog oskudnih vremena koja dolaze), ideja ovog praznika je najsličnija poslednjoj velikoj gozbi pre nego što se zasuče pojas i počne sa štednjom.
Ovi praznici ilustruju koliko je ciklus godine učestvovao u životima naših predaka. On utiče na nas i danas, mada ne na isti način, i ne u istoj meri. Sa čisto filozofskog i introspektivnog stanovišta, drugi, kraći, deo tumačenja ove Rune je verovatno zanimljiviji; što ne znači da ovaj prvi deo treba da zanemarite.
Interpretacija u okviru Raida:
Kao što vam je već poznato, ja nemam običaj da govorim o značenju Rune pre nego što do nje stignemo; ali ovde sam prinuđen da to uradim, pošto pun smisao Jere može biti shvćen samo kada se uzme u obzir značenje i prethodne i sledeće Rune. Jera se u Futarku nalazi iza Rune Isa, što itekako ima smisla, na više načina. Kao prvo, odmrzavanje zemlje u proleće označava početak sledećeg plodnog ciklusa žetve; kao drugo, napuštanje stazisa i ulazak u sledeću oscilaciju, što se bilo kog ciklusa tiče. Svaka akcija ima svoj početak. Međutim, ulazak u ciklus podrazumeva da će taj ciklus biti i završen jednog dana. Svaka akcija će biti jednom gotova; ništa neće biti beskonačno “rađeno,” već će na kraju biti urađeno. Kao što bi istošni filozofi rekli, “sve je prolazno;” ništa, pa ni sam Univerzum, ne traje večno. Jera, Runa ciklusa, toka Godine, Točka Vremena, je osovina oko koje se polako okreće čitava realnost i čitav Futark. Ona pokazuje cikluse postojanja koji se dižu iz stazisa na dodiru suprotnosti (setite se Niflhajma i Muspelhajma, i podsetite se mita o stvaranju). I ona neminovno vodi ka kraju – ka Ragnaroku. Iza Jere sledi Runa Ehwaz; Runa Tisovine, ili, kako je češće zvana, Runa Smrti.
Asocijacije:
ciklus, promena, pokret, nezaobilazni razvoj situacije, tok Univerzuma, produktivnost, nagrada, “žetva onoga što je posejano” bilo to dobro ili loše
Magijske upotrebe:
pokretanje stvari, stvaranje promene, “davanje života” nečemu, rast i razvoj, plodnost
Stara Engleska Runska Pesma
Ger byth gumena hiht
∂onne god læteth
halig heofones cyning
hrusan syllan
beorthe bleda
beornum ond ∂earfum
Ger is the hope of men, when God,
the holy king of heaven,
causes the earth to bring forth
shining fruits to rich and poor alike.
Jera je nada čoveka, kada Bog,
sveti gospodar neba,
čini da zemlja donese sjajne plodove
bogatima i siromašnima jednako.
Stara Nordijska Runska Pesma
Ar er gumna gó∂e
get ek at orr var Fró∂e
Ar is a boon to mankind
I say Frayr was generous
Jera je dar čovečanstvu
Kazem: Frejr je bio velikodušan.
[Frejr je nordijski Bog žetve i obilja]
Stara Islandska Runska Pesma
Ar er gumna Gó∂i
ok gott sumar
ok algroinn akr
annus allvaldr
Ar is a boon to mankind
and good summer
and rich crops
annus year
Jera je dar čovečanstvu
i dobro leto
i bogati usevi
annus – godina.