Select Page

Još o Divinaciji

Osnovni problem divinacije je slobodna interpretacija. Značenje svakog izvlačenja je relativno slobodno; različiti ljudi će različito interpretirati istu kombinaciju Runa. Takođe, čak i za iste ljude, ista kombinacija može značiti dve različite stvari u dva različita izvlačenja…

Već smo pričali i zašto je to tako, ali da ponovimo: Rune služe kao alatka za fokusiranje intuicije. Naša intuicija se u stvari bavi nalaženjem odgovora na pitanje, a Rune služe kao fokus za interpretaciju te intuicije. Odgovor se ne nalazi u kombinaciji, već u našoj svesti, a Rune daju samo okvire u kojima možemo taj odgovor da vidimo.

Ovo, međutim, dovodi do određenih problema prilikom divinacije za druge ljude, kao i kod divinacije u vezi stvari oko kojih smo veoma uzbuđeni ili koje su ključne za nas. U prvom slučaju, mi nemamo potpunu ideju o obliku i svim aspektima problema, što zamagljuje naše razumevanje čitave osnovne situacije, i što samim tim čini naš odgovor nepreciznijim. U drugom slučaju, naš ego ima običaj da se umeša i da “pomeri” interpretaciju, tako da vidimo ono što želimo da vidimo, umesto onoga što treba da vidimo. Otud, evo par ideja kako rešiti ili bar ublažiti tu vrstu problema…

Prilikom divinacije za druge, ako zaista želite da dobijete odgovor, pokušajte da dođete do što većeg broja informacija. Zašto kažem, “ako zaista želite odgovor?” Ako izvodite divinaciju kao trik, ili u vezi neke usputne, nevažne sitnice, nema potrebe da se bavite preteranom tačnošću odgovora. Ne treba se prema divinaciji postaviti kao prema nekoj svetoj stvari koja dolazi iz ne znam kakvih presvetih izvora; ona je naša sposobnost, na kojoj radimo, i koju vežbamo. Isto kao što svaku sposobnost možemo da koristimo kako god odlučimo, tako možemo i divinaciju, i to korišćenje ne mora uvek biti ultraozbiljno i posvećeno nekim visokim ciljevima.

Recimo, ako se pročuje da umete da “gledate u Rune,” imaćete situaciju koja će se stalno ponavljati: neko, obično neka devojka iz vašeg šireg društva (izvinjavam se na seksizmu, ali zaista je tako :)), će vam prići i početi da vas moli da joj “pogledate u Rune” (o glupog li izraza). Takve molbe je često prilično nezgodno odbiti, a u većini slučajeva i nema nikakvog razloga. Sedite, izvucite par Runa, i dajte joj neke generalne odgovore. Nikakva šteta, a možda i naiđete na nešto zanimljivo, što bi ona trebalo da zna.

Kada je, međutim, u pitanju neka važna stvar (važna stvar = nešto što ima istinski uticaj na nečiji život), onda svakako želite da imate što precizniji odgovor. Najbolja stvar koju možete da uradite je da ispitate čoveka o svim detaljima situacije, da uopšte ne pitate Rune u vezi sadašnjosti, i da se potpuno koncentrišete na budućnost. Ovo izvlači određeni deo “mistike” iz cele stvari; većina ljudi očekuje da ne moraju ništa da vam kažu, već da vi nekako “vidite” i šta jeste i šta će biti. Sad, to je donekle tačno, ali pažljivo razmislite šta je važnije, da ih impresionirate svojim generalnim znanjem o stvarima koje čitate iz Runa, ili da im date precizan i jasan odgovor? Što preciznije informacije imate, to precizniji odgovor možete da date.

Takođe, u situacijama koje uključuju konflikt više ljudi, pokušajte da dođete do priče svih sukobljenih strana. Ako se oslanjate na interpretaciju događaja koji daje jedna strana da bi ste pročitali šta će se desiti, često dobijate iskrivljeno tumačenje.

I najvažnije: nikada se ne libite da odbijete čitanje ako mislite da će to proizvesti više problema nego što će rešiti. U neke situacije je bolje ne mešati se, a davanje bilo kakvog saveta, čak i onog pročitanog iz Runa, čini VAS delimično odgovornim za sve što se nakon toga desi. Ovu odgovornost nemojte olako uzimati, inače će vas stići iza ćoška pre ili kasnije.

Kod divinacije za sebe, u vezi stvari koje vas bole, ili koje želite iz sveg srca, ili koje vas plaše ili uzbuđuju… stvari su jednostavnije za objašnjavanje, ali teže za izvođenje.

Prvi i osnovni savet je da se trudite da budete centrirani, i da potisnete sva osećanja u pozadinu tokom interpretacije. Budite što mirniji i što pasivniji, i svoje zelje i očekivanja potisnite u pozadinu na onih par minuta koliko vam je potrebno za čitanje.

Drugi savet je da ako imate i zrnce sumnje da podsvesno “iskrivljavate” čitanje, naterate sami sebe da napravite još jedno ili dva drugacija tumačenja iste izvučene kombinacije. Recimo, ako vučem kombinaciju u vezi nekog pitanja koje se bavi nečim što izuzetno želim, uzeću papir i nateraću sebe da smislim tri različita tumačenja kombinacije koju sam izvukao kao odgovor, i da ih zatim zapišem na papir. Nakon toga, razmisliću o svakom tumačenju posebno, centriraću se, i potisnuću samo pitanje iz mozga, tako da uopšte ne razmišljam o njemu, već samo o tumačenju. Koje od tri se “oseća” najpravilnije? Kod netačnih tumačenja se, nakon određenog perioda vežbe, javlja osećaj “pogrešnosti,” koji može da pomogne u razlučivanju tačnih od netačnih stvari.

Ali ovo je UVEK tricky business, i preporučljivo je da dok se potpuno ne izveštite u čitanju Runa vrlo malo poverenja dajete svojim čitanjima u vezi ključnih pitanja povezanih direktno sa vama samima. Idealna stvar je imati nekog prijatelja koji takođe ume da čita Rune (drugi učesnici Raida, na primer, su savršeni za ovo), i da onda odete kod njega da vam on uradi čitanje. Čak i ako ste već uradili čitanje sami za sebe, ovo može da vam da novu perspektivu i jasniju ideju o tome kako stvari realno stoje.