Trebalo bi da raščistimo i pitanje podela magije. Jednu podelu smo
već obradili u prethodnom tekstu (podela na spiritualnu, energetsku,
psihološku i informacionu); ali podela ima mali milion, sve u
zavisnosti odakle čovek gleda (po moralnoj vrednosti? po načinu rada?
po razlogu rada? po efektima? po mehanizmu izvršavanja?).
Prva stvar koju treba da raščistimo je najčešća podela magije, na
“belu” i “crnu;” što ćemo ovde uraditi veoma ukratko, jer nemam želju
da trošim i svoje i vaše vreme na podelu koja je u principu besmislena.
Ako imate mazohističke želje 😉 možete pogledati neke od diskusija koje
se vode po tim pitanjima na Internetu; to bi trebalo da bude sasvim
dovoljno da vam objasni koliko je podela magije po moralnim odrednicama
neupotrebljiva.
Kao primer, jedna od najčešćih diskusija u new-age krugovima je u
pitanju magije lečenja; naime, postoji koncenzus da bilo kakva magija
rađena na nekom čoveku bez njegovog znanja i pristanka automatski spada
u “crnu” kategoriju, a istovremeno postoji opšta ideja da je lečenje
uvek “bela” magija. Dakle, ako čovek magijski leči nekoga ko na to
lečenje nije pristao, da li je magija “bela” ili “crna?” Verovali ili
ne, u diskusijama oko ovoga su napisane na desetine megabajta teksta,
literarni spomenik sposobnosti ljudi da svaku ideju odvedu u otužne
ekstreme.
Magija je alatka uma, skup sposobnosti; isto kao što inteligenciju
možete upotrebiti za dobro ili za zlo, tako možete i svaku vrstu magije
upotrebiti za bilo šta. Vrednost alata je u njegovoj upotrebi, i to
važi i za moralne odrednice.
Ono čime ćemo se ovde baviti je po mom mišljenju najkorisnija podela
magije, ne zato što nešto posebno pomaže u radu sa magijom, već zato
što pomaže u sporazumevanju i klasifikaciji. Mali problem sa ovom
podelom je što ne postoje prevodi za neke od njenih kategorija na
srpski, tako da moraju da se koriste engleske reči; ali u poslednje
vreme, dejstvom interneta i brzim širenjem informacija, ova podela je
postala veoma dobro poznata širom sveta, nezavisno od jezika; osnove
joj je originalno postavio Piter Kerol, tako da ponekad možete naći
pomene “Kerolove podele.”
Ova podela je metodološka, tj. zavisna od načina rada; i po njoj se magija deli na sledeće kategorije:
– Sorcery (čita se sorseri), je “magija uz pomoć materijalnih
baza i alata.” sorcery je sve što koristi materijalne predmete kao
osnovu rada. Talismani su oblik sorcery; Rune koje ste urezali (same
drvene pločice) su oblik sorcery; većina runske magije, koja je
zasnovana na urezivanju Runa u kamenje ili drvene štapove je sorcery;
“čarobni napici” bi bili sorcery :). Bilo koji akt magije koji
proizvodi ili koristi neki materijalni osnov je oblik sorcery.
Sorcery je često i veoma nepravedno zapostavljena grana magije.
Pošto se efekti ove vrste magije obično zasnivaju na materijalnim
potrebama ili željama (sorcery se retko radi za neki visoki duhovni
razvitak, najčešće su u pitanju zaštitni talismani ili male magije iz
praktičnih razloga – da se prevaziđe neka konkretna prepreka, ili da se
ostvari neka konkretna želja), mnogi ljudi koji zamišljaju sebe kao
“Visoke Magove” smatraju ovu granu “ispod svog nivoa.” Često ćete čuti
u magijskim, a pogotovo u new age (rhymes with sewage) krugovima kako
se nešto prezrivo pominje kao “petty sorcery” (“sitna vradžbina” bi bi
dobar prevod).
Ništa nije dalje od istine. Sorcery je obično magija koja ima
najdirektnije i najvidljivije efekte, i ljudi koji je zapostavljaju u
99.9% slučajeva nemaju uspeha ni u drugim granama magije. Postoje dva
ključna razloga za korišćenje ove grane.
Prvo, ona je direktna, prizemna, i ne zahteva unošenje u neki duboki
misticizam. Čoveku je s vremena na vreme potrebno da se malo odmori od
visokoparnih razmišljanja i uradi neki “veštičji” ritual; posle meseci
filozofiranja i razmišljanja o “razlučivanju dualnosti” i “skupovima
realnosti iza koncenzualnog nivoa” veoma dobro dođe par dana urezivanja
Runa i simbola koje pretvaraju štap za planinarenje u, recimo, fokus za
auru prijateljstva sa divljim životinjama…
Drugo, kada radi, obično radi veoma direktno i van svake sumnje.
Čovek koji se zadržava u “višim sferama” dobija rezultate koji su
značajniji za njega u dugom roku, ali su apstraktni i neopipljivi; rad
sa sorcery i down-to-earth rezultati koji se tako dobijaju su odličan
način i da “održi noge na zemlji” i da se podseti da magija zaista
postoji i na fizičkom nivou.
Bavićemo se nizom stvari koje spadaju u sorcery u toku Raida.
– Enchantment je “direktna magija.” Direktni uticaji, projekcije
(koje ćemo raditi uskoro), promene realnosti na licu mesta i slične
ideje sve spadaju pod enchantment. Bilo koja akcija u kojoj mag
pokušava da direktno promeni realnost svojom voljom spada u ovu
kategoriju. Više detalja o tačnom radu enchantment ću dati kada budemo
pričali o metodama enchantment uz pomoć Runa, ne tako dugo od danas 🙂
Rituali isterivanja, centriranja i otvaranja generalno (po modusu rada)
spadaju u enchantment, ali se često postavljaju kao posebna kategorija
(pošto nema neke određene promene koju izazivaju).
– Divinacija je pokušaj da se dobiju informacije (bilo o
prošlosti, sadašnjosti ili budućnosti) uz pomoć magije. Sve od
kompleksnih teorija Kabale i Tarota do seoskih igri sa gledanjem u
pasulj 😉 spada u ovu kategoriju; u njoj su, naravno i Rune – koje su
pre svega divinacioni sistem. O ovome ćemo takođe posebno govoriti
kasnije, i to veoma, veoma detaljno ;). Međutim, važno je ovde
napomenuti par stvari.
Za divinaciju nije potreban sistem; kada čovek jednom nauči da
“opusti svoj um,” bilo šta može da posluži kao fokus – Tarot karte isto
koliko i pasulj isto koliko i zvezdano nebo; kompleksne interpretacije
i sistemi su u principu nepotrebni. Astrologija je dobra ilustracija
ovog principa: stari šamani su koristili zvezde kao fokus – gledajući u
nebo, puštajući svoj um da se izgubi u lepoti i prostranstvu, i
puštajući ideje da im same dođu u um. Kroz generacije, primećene su
pravilnosti, ustanovljeni “zakoni” i izgrađen čitav besmisleni sistem
koji postoji danas.
Da li je moguće predvideti buducnost? Moj odgovor je da po svemu što
sam do sada video to NIJE moguće; nepostojanje dugoročnih proročanstava
i postojanja hiljada izmišljenih i falsifikovanih stoje kao dokaz.
Međutim, moguće je predvideti verovatnoće i trendove – kao u
meteorologiji ili ekonomiji. Ako gledate nekog čoveka koji baca kamen,
moći ćete da otprilike procenite gde će taj kamen da padne (i znaćete
sa skoro apsolutnom sigurnošću da će taj kamen na kraju zaista i pasti
– neće ostati da lebdi u vazduhu, niti će nastaviti da leti u
beskonačnost); isto važi i za sve ostalo. Ako pustite vaš um da se
utopi u veće prostranstvo, da uđe u stanje u kome sve asocijacije iz
podsvesti mogu slobodno da isplivaju na površinu, i ako u tom stanju
postavite pitanje – često ćete dobiti odgovor koji će SIGURNO pasti
blizu konačnog ishoda, ako ne i tačno na taj ishod. Pri tome, treba
biti svestan da su uvek u pitanju samo verovatnoće – ono što je
“prorečeno” ne samo da ne mora biti tako, već može (svesnim naporom i
trudom) da se izmeni i da SIGURNO ne bude tako.
Postoji još jedan izuzetno važan koncept u vezi sa divinacijom.
PRAVI sistemi divinacije (od kojih su Rune, Tarot/Kabala i I-Ching
najviše zastupljeni) predstavljaju slike čitavog ljudskog shvatanja
univerzuma. Za razliku od “freeform” divinacija kao što je gledanje u
zvezde ili u pasulj ;), ovi sistemi imaju jasno određena značenja,
korespondencije i međusobne veze – što ih čini nezamenjivim u skoro
svakom Radu. Ako želite da povežete dve ideje, ili da stvorite neku
magiju koja odgovara prilici, ili da uradite praktično bilo šta na tom
nivou…šanse su da će vam trebati neki sistem integracije, nešto što
će vam omogućiti da nađete vezu između naizgled nepovezivih ideja. I tu
ulazi sistem divinacije, koji god da je…
Raspolaganje dobrim sistemom divinacije ne samo što je važno za bilo
kakvu magiju, već je i ključno za sve operacije Visoke Magije.
– Evokacija je prizivanje entiteta, svesnih ili polusvesnih
sila. Dakle, od klasičnog Goetičkog prizivanja demona koje daje zao
glas magiji, do priziva elementala i “Čuvara Četvrti” u nekim vrstama
magije…sve je evokacija. O ovome ćemo još malo govoriti pred kraj
drugog Aetta, pa zatim u detalje u trećem.
– Invokacija je definisana kao “svesno prihvatanje fokusa svesti
nekog arhetipskog ili važnog neksusa misli.” Rečeno na uobičajenom
jeziku, invokacija je Rad u kome Mag priziva entitete U SEBE; dakle,
svesan ulazak u ono što hrišćani za jezom nazivaju “posednutost,” i što
je predmet tolikih holivudskih horor filmova.
Opet, ovo ćemo detaljnije obraditi pred sam kraj Raida, ali ovde se
osećam dužnim da ovde odmah razbijem neke mitove koje su filmovi
izgradili. Invokacija je VEOMA teška stvar, ali ključna za mnoge grane
i aspekte magije. Psihološko objašnjenje za invokaciju još uvek ne
postoji (tj. ne postoji ozbiljno objašnjenje; trenutno se svodi na
“privremenu opsesiju veštački izgrađenom ličnošću”); čovek koji
invokuje neki entitet će se ponašati, pričati i razmišljati kao taj
entitet dok se invokacija ne završi. Nakon invokacije, u većini
slučajeva čovek se neće sećati ničega iz tog perioda, ali u nekim
slučajevima će se tačno sećati svega što se desilo ali iz tačke
gledišta posmatrača u sopstvenoj glavi.
Zvuči zastrašujuće, zar ne? Pa ipak, neke od većih religija se
zanivaju na tome. Vudu, recimo, operiše isključivo na ideji invokacije;
houngan ili mambo (sveštenik ili sveštenica) će prizvati u sebe Lou
(boga/duha) koji će onda kroz njena usta razgovarati sa prisutnima. U
vikanskim ritualima, Visoka Sveštenica će u sebe prizvati neki od
aspekata Boginje, i na taj način pokazati snagu vere ostalima…
Veoma je teško objasniti razmere invokacije; u stvari, verovatno
ćete ostati skeptični (nadam se da ćete ostati skeptični! treba da
budete skeptični prema svemu dok ne vidite sami, ili ne budete u stanju
da sami izračunate o čemu se radi) osim ako nekada ne budete imali
prilike da lično vidite neku invokaciju. Nema govora o varanju ili
“pretvaranju;” kada Loa posedne sveštenika, on ne samo što se ponaša,
kreće i govori na drugačiji način, već se menjaju i glas i (ponekad, u
veoma jakim invokacijama) stvari kao što je boja očiju i crte lica; i
pre svega, tu je aura moći – u jednom trenutku pred vama stoji čovek, u
sledećem neizmerno moćno više bice. U jednom trenutku, pred vama je
Visoka Sveštenica koju poznajete sa posla :), a u sledećem je to
Boginja koja prosto isijava moć i dostojanstvo.
Neobjašnjivo, dok se ne vidi direktno.
Naravno, invokacija može da bude veoma destabilišuće iskustvo na ljude
koji su nesigurni ili već nestabilni; svakako se radi o jednoj od
najopasnijih grana magije.
– Iluminacija je Rad usmeren na poboljšanje ili razmevanje nekog
aspekta ličnosti Maga koji je izvodi. Dakle, samoistraživanje,
uklanjanje strahova, jačanje volje ili traženje razloga za neki san ili
ideju koja se opsesivno ponavlja…sve bi to bile iluminacije. Naš
Raido je dobrim delom iluminativni Rad. Ne treba zaboraviti da se kod
iluminacija radi o određenoj stvari; znači, čovek zna šta želi da
promeni, ukloni ili unapredi, i onda pravi Rad u skladu sa time.
Granica je tanka, ali razlika je ogromna između iluminacije i sledeće
kategorije koja je često naizgled slična, a to je:
– “Visoka Magija”, ono ka čemu tezimo, i ono što srž Raida
predstavlja – rad na samospoznaji čoveka. “Spoznaj samoga sebe” – stara
ideja, stara poslovica, ključ razumevanja svega ostalog. Čovek može da
zna bilo šta, ništa mu ne vredi ako pri tome ne poznaje sebe samog.
Pitanja Visoke Magije se mogu postaviti na milion načina: Šta sam ja?
Zašto sam ja? Koji je smisao čoveka, univerzuma i svega ostalog? Da li
smisao mora postojati uopšte? Šta je to sreća? Šta ja u stvari želim da
uradim? Da li želim išta da uradim? …sve se svodi na jedno isto
pitanje: Ko sam ja u stvari? To je ono čime se Visoka Magija, ili kako
se češće naziva, Veliki Rad (“Great Work”) bavi.
Visoka Magija je stub magijskog rada; sve ostalo su pomoćne grančice
na tom stubu, alatke koje se koriste kako bi se prikupilo znanje i
shvatanje, kako bi se uklonile materijalne i nematerijalne prepreke,
kako bi se potpomogao dalji razvoj glavnih ideja koje čine sve što mi
jesmo.
O Velikom Radu se ne može mnogo govoriti; on je različit za svakog
čoveka, i niko ga ne može naučiti od nekog drugog. Mi ćemo učiti
pomoćne discipline, ali odnos između vas samih i vašeg Velikog Rada
ostaje zauvek zatvoren unutar vaših sopstvenih glava, zasnovan samo na
vašem ličnom shvatanju, i jedino i isključivo pod vašom ličnom
odgovornošću.