I – Loki
Loki je verovatno najkontroverzniji Bog nordijskog panteona, kao i jedan od najvažnijih.
U početku, Loki je bio bog vatre i ljudskog duha; po većini mitova stvaranja, on je dao čoveku “toplu krv,” tj. emocije i inituiciju. Takođe, on je imao ulogu šaljivdžije (trickster): njegovi mitovi (slično pričama o grčkom Hermesu, ili o Kojotu severnoameričkih Indijanaca) se često bave praktičnim vicevima i šalama koje je izvodio nad ostalim Bogovima.
Tako je on ukrao Frejinu ogrlicu, obrijao Torovoj ženi Sif kosu dok je spavala ;), a jednom je čak i napravio kardinalnu gresku dopustivši džinu Thiassiju [Tiasi] da odnese Boginju mladosti, Idun, što je zamalo dovelo do toga da Bogovi umru od starosti.
Međutim, u svim pomenutim slučajevima, sam Loki je igrao ključnu ulogu u rešavanju problema; a rešenja su imala dubok uticaj na tok događaja, i često su se Bogovi nalazili u boljoj poziciji nakon Lokijevih viceva nego što su bili pre.
Recimo, u slučaju Sifine kose, Tor je uhvatio Lokija i pretio da će ga ubiti sve dok Loki nije obećao da će naći način da povrati ono što je učinio. Loki je tada otišao kod velikog patuljačkog kovača, Dvalina (oni koji su čitali Tolkinove knjige sada znaju odakle je malo krao ideje i imena ;), i zamolio ga da napravi ne samo novu kosu za Sif, već i poklone za Odina i Frejra koji su takođe bili jako ljuti na njega. Dvalin je ispunio ove zahteve, stvarajući novu, magičnu kosu od niti čistog zlata, za koje je obećao da će postati žive čim dotaknu boginjinu glavu; zatim, preradio je Odinovo koplje tako da nikada ne promašuje cilj, i konačno napravio je Frejru magični brod Skidbladnir [mašta], koji je mogao da plovi ne samo po vodi već i po vazduhu, i koji je mogao da se smanji tako da stane u džep tunike. Loki je bio toliko zadovoljan ovim poklonima da je proglasio Dvalina za najvećeg živog kovača.
Čuvši ovo, patuljak Brok uzvikne da je siguran da bi njegov brat, veliki kovač Sindri, mogao napraviti još bolje poklone za Bogove. Loki, opijen srećom što je uspeo da nađe način da se izvuče od Torovog gneva, odmah uzvrati sa izazovom, tražeći od patuljka da dokaže svoje reči.
Brok je pozvao Sindrija, koji je u svojim pećima zatim napravio Gullinbursta, zlatnog divljeg vepra na kome Frejr od tada jaše; magični prsten Draupnir za Odina, simbol plodnosti; i konačno, kao poklon za Tora, veliki čekić Mjolnir, grom, najmoćnije oružje ikada napravljeno.
Svi Bogovi su se okupili za presudu, i mada su svi predmeti bili izuzetni, dodelili su pobedu Sindriju, jer će Mjolnir biti veoma vredan Bogovima u njihovoj borbi protiv džinova.
Tako se ovaj Lokijev vic završio znatnim ojačavanjem snage Aesira predmetima koji su postali njihovi osnovni atributi. U ostalim slučajevima, takođe, bogovi su obično prolazili veoma dobro zahvaljujući Lokijevoj promućurnosti i inituiciji.
Ili, pogledajmo sledeći mit:
Mada su Bogovi bili dobro zaštićeni u Asgardu, do koga se moglo doći samo prelaskom preko mosta Bifrost (duga), koga je čuvao Bog-čuvar Heimdall, ipak je postojala velika briga među njima da će divovi uspeti jednog dana da se probiju, i zato su počeli da planiraju građenje velikih utvrđenja oko čitavog Asgarda. Kada se ovo raščulo, na kapijama Asgarda se pojavio nepoznati arhitekta na divnom konju, i zatražio da dobije posao gradnje. Kada su ga Bogovi pitali za cenu, on je odgovorio da će izgraditi neosvojivu tvrđavu bogovima, ali da zauzvrat traži da mu oni daju sunce, mesec, i Boginju mladosti i lepote, Freju.
Bogovi su bili besni zbog tog zahteva, ali ih je Loki odvratio, ubeđujući ih da prihvate arhitektu, ali da mu postave nemoguće uslove za dobijanje nagrade. Njegov plan je bio prihvaćen, i arhitekti je rečeno da će dobiti traženu nagradu, ako završi ceo posao u toku jedne zime, bez ikakve pomoći osim svog konja Svaldifarea.
Arhitekta prihvati uslove, i počne da gradi zidine fantastičnom brzinom, uz pomoć Svaldifarea, za koga se ispostavilo da je magična životinja fantastičnih sposobnosti. Tri dana pred kraj zime, postalo je očigledno da će arhitekta uspeti da dovrši zidine, pošto mu je ostao samo jedan portal do završetka posla. Bogovi su se tada okrenuli na Lokija, optužili njega da je kriv za situaciju u kojoj su se našli, i zahtevali od njega da nađe način da prevari arhitektu kako ne bi morali da mu predaju Freju.
Loki zaista smisli način: pretvori se u divnu kobilu, iskoči pred Svaldifarea, i počne da njišti pozivajući. Pastuv, naravno, odmah skoči prema kobili, koja mu se stalno izmicala, vukući ga duboko u šumu, sve dok nije postalo očigledno da arhitekta neće uspeti da dovrši gradnju na vreme.
Arhitekta, u stvari veoma moćni Ledeni Džin, strahovito besan zbog prevare preuzme svoje uobičajeno obličje, i napadne Asgard, gde bi uspeo da pobedi Bogove da ga Tor, koji se upravo vratio sa putovanja, nije pobedio uz pomoć Mjolnira.
Zanimljiv deo vica je da je Loki nakon ovoga postao majka ;), pošto je sa Svaldifareom izrodio Sleipnira, osmonogog konja na kome će Odin jahati od tog trenutka nadalje.
Loki se ženio tri puta. Prva žena (dok je još uvek bio pre svega bog vatre), mu je bila Glut (sjaj), sa kojom je dobio dve ćerke, Eisu (ugljevlje) i Einmiyriu [Ejnmirija, pepeo]. Čak i dan danas se u nekim krajevima Norveške govori da, kada ugljevlje praska u vatri, da to Loki tuče svoju decu ;>
Druga žena je bila divka 😉 Angur-boda (“bol koji dolazi”), sa kojom je izrodio prilično “mračnu” decu: vuka Fenrisa (kome je suđeno da ubije Odina kada dođe Ragnarok), zmiju Midgarda (zmija koja je izrasla do takvih razmera da je obuhvatila ceo svet, gde i sada leži, grizući svoj rep), i mračnu boginju Hel, koja je preuzela vlast nad podzemnim svetom mrtvih.
Mada ćete u mitovima često naići na opis prethodnih stvorenja kao “čudovišta,” treba reći da nijedno od pomenutih nije inherentno zlo. Hel, kao boginja mrtvih, nije ni u kom slučaju zla; štaviše, ona poštuje ljude koji stižu u njen domen, i dobro ih tretira; i mada u njenom podzemnom svetu nema radosti, tamo nema ni tuge. Ni u jednom mitu o njoj se ona ne pojavljuje kao zla ili okrutna. Midgardska zmija je opisana samo u okviru svog rasta; ona bukvalno ništa nije uradila u mitovima osim što je izrasla do ogromne veličine, i otišla da legne oko sveta. Fenris vuk je u početku bio u prijateljskim odnosima sa Bogovima, dok se oni nisu uplašili od njegovog rasta i vezali ga neraskidivim lancima (o ovome ćemo pričati kada budemo pominjali mit o Tiru), nakon čega je proveo čitavu večnost vezan; on ima svako pravo da mrzi Bogove.
Osnovni razlog što se Loki i njegova deca smatraju zlim je što će oni voditi bitku protiv Bogova u Ragnaroku. Sam Ragnarok je prorečen do detalja: Loki će poginuti u bici protiv Heimdala, ali će pritom i sam čuvar Bogova umreti; Velika Zmija će ubiti Tora nakon što joj ovaj nanese smrtne povrede; Fenris će ubiti Odina, da bi ga zatim Torov sin Vidar uništio.
Ono što se u celoj priči zaboravlja je pitanje regeneracije, koje ću obraditi na kraju ovog teksta.
Treća Lokijeva žena je bila Sigyn [Sigin], sa kojom je dobio dva sina, Narvea i Valija, o kojima će biti još par reči kasnije.
II – Baldr (Balder)
Često uziman kao jedan od najznačajnijih nordijskih mitova, mit o Baldru je usko povezan sa praktično svim ostalim. Ja ću ovde dati skraćenu verziju najznačajnijih događaja.
Odin i njegova žena Frigga su dobili dva sina blizanca, Hodura i Baldra. Hodur je bio bog mraka: rođen slep, mračan i povučen; Baldr, bog svetlosti, je bio sušta suprotnost, stvorenje neverovatne lepote, otvorenosti i slobode, koga su svi voleli. Baldr je brzo izrastao i postao stalni član saveta Bogova; rođen sa Runama urezanim na svom jeziku, Baldr je bio stvorenje čija je mudrost dostizala Odinovu. Jedino je njegova sopstvena sudbina bila sakrivena od njegovih očiju.
Nakon nekog vremena, međutim, Baldr počne da sanja snove kojih se posle nije sećao, ali koji su u njemu ostavljali osećaj straha; Odin i Freja, zabrinuti da neko ne planira neki napad na njega, pošalju glasnike na sve krajeve sveta, da zahtevaju od svih stvari, živih i neživih, materijalnih i nematerijalnih, obećanje da neće povrediti Baldra. I zaista, tolika je bila ljubav svega na svetu prema sjajnom Bogu, da su sve stvari koje postoje dale svoje obećanje.
Glasnici su zaboravili samo jednu stvar: imelu koja je rasla na hrastovom drvetu ispred kapija Asgarda.
Neko vreme nakon toga, Bogovi su se okupili na svom igralištu Idavold, gde su se obično takmičili u bacanju diska; ali ovaj put imali su priliku za novu igru: gađanje Baldra. Baldr je smejući se stajao u centru igrališta, dok su ga drugi bogovi gađali raznim oružjem i predmetima – koji su se svi odbijali od Baldra ne nanoseći mu ikakvu povredu.
Loki, videvši šta se događa, i zavideći Baldru na njegovoj omiljenosti (pitanje je, međutim, da li je ovo bila samo zavist; neki ovde opet vide mešanje Orloga, večnog zakona, u ponašanje Bogova), ode da traži neki predmet koji nije dao obećanje, i nađe imelu na stablu ispred kapije. Odsekavši imelu sa stabla, on od njenog drveta načini strelu, i vrati se na igralište, gde primeti Hodura kako stoji potišten u jednom ćošku. Loki mu priđe i upita ga za razlog melanholije, a Hodur mu odgovori kako ga njegovo slepilo sprečava da učestvuje u igri sa ostalim Bogovima. Loki mu na to predloži da uzme luk u ruke, i kaže mu kako će mu on navoditi ruke prema Baldru dok bude ispaljivao strelu. Hodur se složi, stavi strelu u luk, i ispusti je prema Lokijevom navođenju; međutim, umesto očekivanog smeha, začuje krik užasa ostalih Bogova, koji su se okupili oko Baldrovog mrtvog tela.
Ovo je bio Lokijev poslednji zločin. Kao kaznu za ubistvo, Bogovi su pretvorili njegovog sina Valija u vuka, u kom obliku je on napao svog brata Narvea. Zatim, bogovi su od Narveovih žila sačinili veze kojima su vezali Lokija “ispod sveta,” gde je ogromnoj zmiji stavljeno u zadatak da mu visi iznad lica i kaplje svoj razjedajući otrov. Sigyn je ostala verna Lokiju, stojeći pored njega i sakupljajući kapi otrova u zdelu. Kad god se zdela napuni do vrha, Sigyn ode da je prospe, i za to vreme kapi otrova padaju Lokiju u oči; njegovo vrištanje i trzanje u okovima izaziva zemljotrese.
Pri svemu tome, ne treba zaboraviti jednu stvar koja se redovno zaboravlja; svi Bogovi, uključujući i Lokija i Odina, će izginuti u Ragnaroku. Baldr će, međutim, nakon Ragnaroka ustati iz mrtvih i postati vrhovni Bog jednog novog, savršenijeg sveta; Lokijeva dela su bila neophodna za izvršavanje te sudbine.