U toku istraživanja mogućnosti novih, efikasnijih tehnika magije, pala mi je na pamet činjenica da bi strukturalistički pogled na istoriju
magije do danas mogao da se pokaže korisnim. Magovi su, nakon svega, uvek pokušavali da restruktuiraju teoriju i praksu magike u jeziku svog vremena, tj. u drugačijim modelima koji teže trenutnim pogledima na svet.
Međutim, postoji određen nivo rizika u takvom pristupu: modeli ne predstavljaju objašnjenja bilo čega, već su samo (korisne) ilustracije procesa. Štaviše, presistematizacija teži da zbunjuje više nego što razjašnjava, i treba se čuvati brkanja mape i teritorije, greške kojoj su mnogi kabalisti skloni.
Otud, sledećih pet (ili radije: četiri plus jedan) modela magije bi trebalo posmatrati kao alatke za razumevanje praktičnih mogućnosti raznih magijskih sistema radije nego kao definitivne teorije i/ili objašnjenja načina na koji magija funkcioniše. U praksi se pokazalo efikasnim da se na magiju gleda po sledećim kategorijama:
- spiritualni model
- energetski model
- psihološki model
- informacioni model
- meta-model
Spiritualni Model
Ovo je zvanično najstariji model magike, mada je sasvim verovatno da je
nastao nakon ili paralelno sa energetskim modelom. Možemo ga naći širom
sveta u šamanističkim kulturama, kao i u mnogim religijama. Njegova
osnovna premisa je postojanje drugih svetova naseljenih manje ili više
autonomnim entitetima kao što su duhovi, anđeli, demoni, bogovi itd.
Šaman ili mag je neko ko može ući u ovaj drugi svet po volji, ko je
dosta putovao po njemu, zna njegov jezik i običaje, u kome ima
prijatelje, gde je pobedio neprijatelje i stekao saveznike i sluge. Ovo
je važno, pošto sva magija potiče iz tih entiteta. Moderna nemačka reč
za vešticu, “Hexe” (f.), ilustruje ovo vrlo fino ako pogledamo njenu
etimologiju izbliza. Ona potiče od starog visokog nemačkog “hagazussa”
što se prevodi kao “jahač na ogradi”. Hagazussa jaše na “ogradi između
svetova”, tj. ona je kod kuće i u svetu svakodnevnog života kao i u
magičnom drugom svetu duhova.
U spiritualnom modelu magija predstavlja medijum na koga utiču entiteti
koji su uglavnom nevidljivi (bar za običnog čoveka), i šamanov/magov
posao je da ih natera da sprovedu njegovu volju. Ovo se može izvesti
pomoću molitve, trgovine, ubeđivanja ili čak – kao u srednjovekovnoj
demonološkoj magiji – primenom magijske sile, pretnji i pritisaka.
Drugi svet može da ima svoju geografiju, ali se obično posmatra kao
svet koji koegzistira sa svakodnevnim svetom. Ključ za ulaz u njega je
promenjeno stanje svesti, kontrolisani trans ili ekstaza u kojoj je
šaman ekspert.
Spritualni model je dominantan u tradicionalnoj ili Dogmatskoj magiji,
među čijim poznatijim zastupnicima su Franc Bardon i, bar u velikom
delu, Alister Krouli.
Energetski Model
Uspon energetskog modela na zapadu je označen pre svega pojavom
Mesmerizma krajem osamnaestog veka. Anton Mesmer nije bio okultista,
ali je bio posmatran od strane svojih savremenika kao neka vrsta
“čudotvorca”; on je, između ostaloga, ponovo otkrio prastare lekarske
metode hipnotizma i magnetizma. Popularizovao je teoriju “životinjskog
magnetizma” koju je objašnjavao kao suptilnu silu inherentnu u
organizmima, mada je istovremeno koristio obične metalne magnete za
svrhe lečenja.
Iako je Francuska Revolucija prekinula Mesmerov pokret, njegove ideje
nisu bile izgubljene, već su ih preuzeli mnogi drugi, uglavnom
okultisti, koji su se pozivali na njih u sopstvenim teorijama magije.
Jedan od prvih koji je tako nastupio je bio Bulver Liton, iz “Societas
Rosicruciana in Anglia” (SRIA), koji je postavio teoriju o postojanju
“suptilne energije” koju je nazvao Vril (što verovatno potiče iz
Latinskog virilitas ili “sila, moć, snaga”). Zanimljivo je posmatrati
paralele ovom konceptu u vitalističkim teorijama biologa koje su se
pojavile otprilike u isto vreme. Drugi proponenti energetskog modela
magije (mada on nije tada nosio to ime) su bili Rajhenbah sa svojim
konceptom Od-a, Elifas Levi sa Astralnim Svetlom i Madam Blavatski,
koja je usvojila ideju Prane iz Jogističke fiziologije. Ovo je takođe
bilo vreme kada su antropologija i etnologija otkrile Polinezijski
koncept Mane, i kada su se Sinolozi zainteresovali za Kineski koncept
Ki (Chi). Poslednja dva pokazuju, naravno, da je ideja “suptilne
energije” koju magija koristi daleko starija od osamnaestog veka. U
stvari, možemo je videti već u ranim šamanističkim kulturama.
Šamanistička magija je veoma često mešavina spiritualnog i energetskog
modela; šaman može, na primer, da pozove svoje duhove ili bogove da mu
daju “moć”, ili može da, sa druge strane, koristi svoju moć da ih
natera da mu učine uslugu.
U čistoj formi ovog modela, međutim, šaman ili mag nema potrebu za
duhovima ili drugim entitetima. Na svet se gleda kao na sistem koji
“pokreću” suptilne sile ili energije i magov glavni zadatak se sastoji
u savladavanju tehnika pomoću kojih može da “vidi” te sile i da
manipuliše njima. Pošto su svi fenomeni u osnovi energetski po prirodi,
postojanje drugog sveta nije neophodno. Dakle, mag je više “igrač
energijama” nego “jahač na ogradi”. Ali, i ovde je ključ percepcije i
uopšte upotrebe ovih sila magijski trans, ili po terminologiji Magije
Haosa, gnoza.
Teorije i prakse koje se bave energetskim modelom se mogu naći kod
mnogih magijskih autora, ali on je stekao svoju stvarnu, veliku
popularnost tek od sedamdesetih godina našeg veka kada je pritok
Istočne misli (preko Hipi pokreta) postavio koncepte kao što su čakre i
kundalini među stalne stubove najvećeg broja okultnih disciplina.
Elementi energetskog modela se takođe mogu naći u sistemu Franca
Bardona u idejama “elektromagnetnih fluida”, “kondenzatora”, itd.
Psihološki Model
Teorija Sigmunda Frojda o podsvesti je revolucionizovala Zapadno
razmišljanje uopšte, i psihologiju (koju on nije, kao što mnogi misle,
sam i izmislio) konkretno. Odjednom, čovek je viđen kao biće koje je
samo delimično svesno i u kontroli nad sobom. Dok je psihologija još
uvek vodila borbu za priznanje među akademske discipline i nauke, ona
je udarila pečat na terapeutske discipline – i na magiju.
Psihološki model magije ne pokušava da objasni kako magija deluje, već
samo postavlja premisu da će podsvesni deo (ili, po Karlu Jungu,
nesvesni deo) uma obaviti posao sam, ako mu se pravilno pristupi ili
ako je pravilno uslovljen. Ovo se (opet) postiže pomoću magijskog
transa, sugestije i upotrebe simbola kao alata za asocijaciju i načina
za komunikaciju između magove svesne volje i nesvesne sposobnosti
odgovorne za stavljanje te volje u dejstvo.
Alister Krouli je upotrebljavao psihološki model u znatnoj meri (što
nije nimalo iznenađujuće, s obzirom da je on ne samo pokušavao da
ostane na nivou u svim značajnijim akademskim disciplinama svog
vremena, već je i smatrao sebe najvećim svetskim psihologom). Ali, kada
se sve uzme u obzir, on je ipak proponent tradicionalnog spiritualnog
modela; Ajvaz je bio, po njemu, natprirodno biće. Ipak, ne može se reći
da nije imao dar za objašnjavanje magije u psihološkim terminima, kako
bi zvučala prihvatljivije skepticima njegovog doba.
Psihološki mag je programer simbola i različitih stanja svesti. Njemu
nije neophodan neki transcedentni drugi svet, pa čak ni “suptilne
energije”, iako ih u praksi većina upotrebljava po pretpostavci da
jedno ili drugo (ili oba) postoje i mogu biti upotrebljeni od strane
njegove podsvesti.
Pisci kao što su Izrael Regardije, Dion Forčn, Viljem Batler, Frensis
King, Viljem Grej, i do određenog nivoa Piter Kerol, prate psihološki
model koji je naizgled postao glavni domen i paradigma magije u
engleskom govornom području od sedamdesetih godina ovog veka.
Informacioni Model
Informacioni model magije se razvija od otprilike 1987, i još uvek
postoji značajna debata o pravcu koji će eventualno zauzeti. Njegove
osnovne premise su:
– energija kao takva je “glupa”: potrebna joj je informacija šta da
radi; ovo mogu biti takozvani zakoni prirode, ili direktne komande;
– informacija nema masu ili energiju; dakle, nije ograničena pravilima
ajnštajnovskog vreme-prostor kontinuuma; otud sledi da može biti
poslata ili upotrebljena na svim mestima u svim vremenima; ona se može,
međutim, zakačiti za neki medijum, npr. organizam ili neki drugi
memorijski uređaj.
Na početku teorijske debate je postojalo verovanje da je postojanje
morfičkih (ili, preciznije, morfogenetskih) polja, po hipotezi Ruperta
Seldrejka, ključni faktor za objašnjenje načina prenosa informacija.
Ovo, međutim, mada je još uvek deo rasprave, ne izgleda kao neophodni
uslov, mada se ne može izbaciti mogućnost da delovanje “informacione
magije” stvara upravo takva polja. Ali izgleda verovatnije da će se
koncept informacione matrice pokazati kao teorija koja najviše obećava
u dugom planu.
Primena još uvek evoluirajućeg informacionog modela je dovela do
discipline koju sam nazvao Kibermagija (od “kibernetika” ili “nauka
kontrolisanih sistema”). Suprotno drugim modelima opisanim iznad,
Kibermagija ne zavisi od magijskih transova da bi postigla efikasnost.
Umesto toga, Kibermag aktivira ili svoje glavne banke podataka, mozak i
kičmenu moždinu (čakra Golf palice, tako nazvana pošto liči na palicu
za golf), ili banke ciljne osobe. Tražena informacija se tada poziva i
prenosi veoma slično “copy” komandi MS-DOS kompjutera. “Copy” analogija
stoji dogod informacija nije u stvari “izgubljena” u procesu, već je
duplikovana. Ovo je važna tačka, pošto dopušta magu da izvodi svoju
magiju čak i u stanju vrlo niske fizičke snage, pa čak i kada je,
recimo, potpuno pijan, dogod su njegovi osnovni “sistemi za održanje
života” još uvek funkcionalni, i komandna sintaksa primenjena pravilno.
Ipak, očigledno je da ova tehnika zahteva vrlo dobru kontrolu nad onim
što je ranije nazivano “kundalini efekti”, i praksa je opet i opet
pokazivala da je dobra količina Joge i iskustva sa meditacijom velika
pomoć u postizanju Kibermagije.
Na žalost, celokupna teorija i praksa Kibermagije ne može biti opisana
ovde zbog nedostatka prostora, i moraće da bude predmet posebnog članka
koji će biti objavljen kasnije. Do danas, glavni deo eksperimenata se
izvodi u okviru Magijskog Pakta Iluminata Tanaterosa (IOT), i neki
krajnje zapanjujući rezultati su već postignuti, pogotovo u polju
jezika i transfera znanja, kao i u magijskom lečenju.
I pored svog veoma modernog, netradicionalističkog pristupa, osnovni
principi Kibermagije bi mogli u stvari biti najstariji oblik magije u
postojanju. Jer mi možemo, na primer, naći nekoliko izveštaja sa Istoka
o guruu koji prenosi svo svoje znanje svom nasledniku pre smrti, što se
obično postiže aktom duge, zajedničke meditacije.
Ovo sve služi da pokaže da je magija kao celina uvek postojala u
okvirima mnogo koegzistirajućih modela. Ono što se menjalo je fokus
postavljan na jedan ili drugi model tokom vekova.
Meta-model
Meta-model magije nije model kao takav, već radije instrukcija u
upotrebi drugih. Njegov jedini savet magu je: “Uvek koristi model koji
najviše odgovara tvom cilju.” Ovo može zvučati pomalo suvišno, ali
videćemo da to i nije tako često primenjeno među magovima kao što bi se
moglo očekivati. Koren ovog modela je tvrdnja Magije Haosa, “Ništa nije
Istina, sve je dozvoljeno,” koja je se svodi na pragmatični
utilitarizam. Pre nego što posvetimo pažnju ovom aspektu, pogledajmo
primer modela koji su predstavljeni ovde kao primenjenih u praksi.
Uzećemo situaciju magijskog lečenja da demonstriramo kako ovi modeli odudaraju jedan od drugog.
Lečenje u okvirima spiritualnog modela se posmatra kao egzorcizam:
bolest je izazvana “zlim”, ili u najmanju ruku nepoželjnim, entitetima
koji moraju biti neutralizovani i uklonjeni od strane šamana ili maga.
U slučaju pacijenta sa srčanim problemom, šaman može, na primer, da
“vidi” zelenog guštera u blizini srca, koji mora biti uklonjen. Da bi
postigao ovo, šaman će obično pozvati u pomoć njegove sopstvene duhove
koji će obaviti posao. Ako je egzorcizam pravilno izveden, pacijent je
oslobođen uzroka svoje bolesti, i može da se oporavi.
U energetskom modelu, bolest se posmatra kao energetski imbalans. Otud,
naš pacijent može imati suviše (ili premalo) “vatrene energije” u
svojoj srčanoj čakri, i magov zadatak se sastoji u uspostavljanju tog
balansa energije koji se uobičajeno naziva “zdravlje”. Ovo se može
uraditi “polaganjem ruku”, upotrebom kristala i dragog kamenja,
magnetizmom, čakra masažom, itd. Kada je balans ponovo uspostavljen,
pacijent se smatra izlečenim.
U psihološkom modelu, bolest se smatra u osnovi psihosomatskom. Mag će,
otud, ili uraditi neki ritual sa pacijentom koji povećava pacijentovu
izdržljivost i razrešiti njegove nevolje (npr. “Saturnov” ritual da bi
se pacijentu omogućilo da se suprotstavi “Saturnijanskim izazovima”
koje je pacijent izbegavao postajući bolestan), ili će baciti sigil za
pacijentovo zdravlje (preporučljivo bi bilo da u stvari nauči pacijenta
da sam konstruiše i baci sopstveni sigil).
U informacionom modelu, Kibermag će preneti informacionu “matricu
lečenja” u pacijentov sistem (ili nekako kreirati “morfičko polje”
lečenja i samolečenja), i pustiti pacijentove energije da od tog
trenutka urade posao same, automatski. Ovo leži na pretpostavci da su
energije još uvek dovoljno moćne da urade posao, inače će mag ili
skočiti nazad u energetski model da bi pacijentu dao dodatne energije,
ili će instalirati još jednu informacionu matricu kao dodatni izvor
snage.
Prateći meta-model, mag će odlučiti unapred u kojoj paradigmi će početi
svoju operaciju. Ovo, naravno, ne mora obavezno da isključi mogućnost
menjanja paradigmi usred posla, ili mešanja različitih modela. Obično,
odluka se donosi po linijama ekspeditivnosti, efikasnosti i ličnih
preferenci. Otud, ja lično nalazim lečenje pacijenata lakšim u okvirima
spiritualnog ili energetskog modela, dok postižem bolje rezultate u
lečenju samog sebe kada radim pod psihološkim ili informacionim
modelom. Ali opet, kibermagijski rad zahteva i do dva dana da pokaže
rezultate, tako da je polaganje ruku možda bolji put ako je bol akutan.
Još jedna važna tačka je vremenski faktor. Dok tradicionalni rituali u
spiritualnom modelu mogu uzeti od pola dana do čitavih nedelja, pa čak
i meseci, operacije u energetskom modelu retko oduzimaju više od par
sati. Ako uzmemo Sperovu sigil magiju kao primer veoma brze tehnike u
psihološkim modelu, operacija se može završiti u okvirima od pet do
deset minuta. Izvršenje informacione magije oduzima samo deo sekunde,
vreme koje iskusan Kibermag može i dalje skratiti.
Iako meta-model izgleda očigledno, u praksi se mnogi ljudi osećaju
donekle neudobno sa njegovim inherentnim relativizmom. Ovo je pogotovo
slučaj sa početnicima; tipičan dijalog o predmetu bi mogao da ide u
sledećim linijama:
“Da li duhovi / anđeli / Bogovi postoje?”
“U spiritualnom modelu, da.”
“A u energetskom modelu?”
“U energetskom modelu postoje energetske forme.”
“A šta sa psihološkim modelom?”
“Pa, u psihološkom modelu se bavimo projekcijama podsvesti.”
“A šta se onda događa u informacionom modelu?”
“U informacionom modelu imaš grupe informacija.”
“Pa, da li onda duhovi postoje ili ne?”
“U spiritualnom modelu, da.”
Logički krug se obično doživljava kao prilično frustrirajuće iskustvo;
ali dok onaj koji pita tvrdi da mag pokušava da zaobiđe pitanje, on
istovremeno preskače činjenicu da je upravo on taj koji ponavlja staru
dogmu apsolutne, “objektivne” istine. Moderan mag današnjice, međutim,
ne može da očekuje da će biti pošteđen bolova koji slede iz činjenice
da su sloboda i dogma međusobno isključive.
UBIQUE DAEMON .’. UBIQUE DEUS .’.
(c) copyright 1991 by Frater U.’.D.’. All rights reserved.