Da pomenemo tri najčešće greške/problema sa kojima se mnogi suoče pri početku primene magijskih tehnika.
1. Preterano oduševljenje/razočarenje pri prvom pokušaju
Prilikom prvih par pokušaja, rad magije je kockanje – sve zavisi od toga koliko je čovek već uvežbao koncentraciju, kako se oseća u datom momentu, koliko je nervozan i koliko je siguran u sebe. Kod mnogih ljudi, takođe, postoji značajan faktor neverice – tj. odbijanja da se poveruje u ono što se radi (ja sam imao ovaj problem, prilično izraženo :). Sve ovo sabrano, ostaje mogućnost od 50:50 da li će magija delovati u početku uopšte, a kamoli vidljivo.
A bez obzira da li deluje ili ne, pojavljuje se problem preteranog utiska od prvog pokušaja. Kod onih koji uspeju da prvi put izvedu nešto spektakularno, javlja se preterani osećaj moći – što vodi do toga da sledeći put ili zagrizu više nego što mogu da sažvaću, ili da se višestruko razočaraju kada sledeći put efekti budu manje izraženi. Kod onih koji ne uspeju da prvi put postignu efekte, često se javlja razočarenje (i umnogostručuje se faktor neverice; onaj deo nas koji “zna” da je to “nemoguće” sada skakuće od sreće pišteći “eto, rekao sam ti da to ništa ne vredi!”), i stvara se otpor prema ideji da se više uopšte išta i pokušava. Dakle, imajte u vidu da će vaši uspesi i neuspesi biti u početku nepouzdani. Neuspeh u prvih par pokušaja ne znači da ne umete da uradite ono što treba ili da “ništa ne radi” – samo ulozite još vežbe. Uspeh, takođe, ne znači da će i sledeći pokušaj biti uspešan, niti znači da ste odmah spremni na mnogo teže zahvate. Idite polako, korak po korak. Kako ide stara linija, vežbavežbaisamovežba.
2. Nejasno definisani zahtevi
Ovo se ne odnosi toliko na tehnike koje sam do sada pomenuo koliko na neke naprednije stvari koje ćemo učiti kasnije, ali vredi ovo naučiti odmah. Naime, PAZITE ŠTA ŽELITE. Magija se kreće ka cilju koji joj zada vaša volja, a to kretanje se vodi po linijama najmanjeg otpora, na osnovu promena koje najmanje narušavaju realnost. Najbolje je te staze PRIPREMITI UNAPRED, da bi ste izbegli nepredviđene rezultate.
Svi početnici u magiji relativno brzo nalete na horor-priče o magiji koja je pošla naopako. Najčešća priča je kako je prijatelj prijateljevog prijatelja radio ogromnu super-mega-komplikovanu magiju sa ciljem “da dobije novac;” tri dana nakon toga, na njega kolima naleti neki pijani bogataš, i u nesreći bude potpuno paralizovan – za šta dobije gomilu novca kao odštetu. Time je Volja ostvarena, ali ne na način na koji je Mag očekivao. Drugi čest oblik ove priče je priča u kojoj dotični pri-pri-prijatelj radi magiju za novac, da bi mu posle nekoliko dana umrla voljena baka i ostavila mu veliko nasledstvo. Ista stvar, drugo pakovanje.
Ove priče su neka vrsta legendi u magijskim krugovima, i pomalo su preterane; ali generalna ideja je tačna. Ako želite novac, ne treba raditi nešto što “privlači novac” generalno – jer u stvari niste definisali kako će taj novac stići do vas, i može se desiti da stizanje poprimi neku formu koja je nezgodnija od praznog novčanika. Naprotiv, treba postaviti magiju kao pomoćni deo drugih aspekata života. Recimo, počnite da tražite (bolji) posao, ili da urgirate kod šefa za povišicu – i to poduprete magijom. Ili isplanirajte neku trgovinu (“valjanje neke robe” :)), i onda iza toga postavite i magijski vektor.
Isto važi i za sve ostalo – ako radite sa namerom da “prođete ispit,” a pri tome uopšte ne učite, šta magija treba da uradi – da učini krajnje neverovatnu stvar, da vi izađete pred profesora, a da vam on da desetku bez ispitivanja uopšte? Nema šanse (tj. ima, ali su 1) potrebna enormna ulaganja energije, 2) to je potpuno van vašeg domena za sada i za još nekoliko godina minimalno, i 3) toliko očigledna i toliko velika promena realnosti bi sigurno izazvala jake protivudare). Umesto toga, učite i potpomognite svoje učenje magijom; izađete na ispit “ojačani” magijom, i…izvučete baš pitanja koja ste spremili, imate raspoloženog profesora, lakše se sećate detalja…dobijete dobru ocenu.
Uvek pamtite: potpomaganje “moguće” akcije je za n redova veličine lakše nego izazivanje efekta za koji “svi znaju” da su “nemogući.” Takođe, nameštanje mnogo malih stvari u vašu korist je neuporedivo lakše od nameštanja jedne velike – da nije tako, svi magovi bi neprestano dobijali na lutriji :)))
3. Moralisanje
Jedna od nezgodnih stvari u svemu ovome – šta sa moralom? Tu ne mogu da vam JA kažem šta da uradite; svako od vas ima svoj moralni sistem, i treba da ga se drži i da razmišlja o tome šta radi. Čovek ima slobodu da radi šta god želi, ali ima i odgovornost za posledice svojih akcija – niko drugi tu odgovornost ne može da preuzme.
Ono što MOGU da uradim je da vam dam opis mog načina razmišljanja, što će vam možda olakšati razvoj sopstvenih principa.
Moj prvi i osnovni princip je “Ne čini zlo ako to ikako možeš da izbegneš.” Dakle, pre nego što uradite nešto, zapitate se da li to nekoga povređuje? Da li postoje neke lako predvidive negativne posledice po ljude koji su uključeni? Da li vi menjate njihov život drastično protiv njihove volje?
Drugi princip je “Ne tretiraj ljude kao sredstva za postizanje ciljeva, već uvek kao ciljeve same po sebi.” Ovaj princip nije potpuno vezujući, pošto je nemoguće držati ga se u potpunosti; ali ako ga čovek ima u vidu i ako se trudi da ga poštuje što više može, to je dovoljna “kočnica” protiv akcija koje se na kraju pokažu kao loše.
Treći princip je “Drži se sredine u svemu.” O ovome detaljnije malo kasnije.
Kako ovo deluje u praksi? Zamislimo, recimo, da želim da dobijem bolje ocene na ispitu. Mogu, teorijski, da glamurišem i projektujem na profesora dok mi ne da odličnu ocenu iako ništa ne znam. Da li bi to bilo dobro? Ne – ja teram profesora na potpuno neprirodno ponašanje, koje krši njegovu ličnu čast i integritet. S druge strane, mogu da bacim suptilni glamur, i da projektujem dobro raspoloženje. Ja time ne menjam njegov kritički stav i ne uklanjam njegovu sposobnost da mi da lošu ocenu – samo menjam svetlo tako da bolje pada na moj rad, i činim uslove povoljnijim. Drugim rečima, ja ne tražim dobru ocenu, već samo uslove u kojima moja ocena ima šanse da postane bolja nego što bi inače bila, što bi i inače moglo slučajno da se desi. Zamislimo, takođe, situaciju u kojoj iz nekog razloga strahovito želim seks ;). Mogu da uradim projekciju (i par drugih stvari koje ćemo raditi kasnije) na neku osobu, tako da se bezglavo zaljubi u mene. Da li bi to bilo ispravno? Osim očiglednog kršenja njene volje, potpunog menjanja njenih stavova, oduzimanja prava na odluku, i još gomile prekršaja od kojih je svaki pojedinačno dovoljan da takav moj akt proglasi za loš (ako ne i direktno zao), tu je i sva sila problema koji slede mene samog – da li ja zaista želim dugotrajnu vezu sa njom? Kada raskinem, to će biti izuzetno težak raskid u kome će me ona proganjati nedeljama. Ona će biti veoma teško pogođena, i stvoriću sebi doživotnog neprijatelja…zašto? Zbog par sati zezanja? Bilo iz altruističkih, bilo iz sebičnih razloga, to se prosto NE ISPLATI. Ali, recimo da stavim magiju na sebe kao šminku :), da izađem na neku žurku, i postavim se tako da neko ko želi isto što i ja može lakše da me nađe, ne tražeći nikoga konkretno. To ne bi povređivalo nikoga, omogućilo bi mi da nađem upravo ono što tražim, i ne bi ostavljalo neki poseban teret za kojim posle treba raščišćavati.
Neki ljudi na ovo kažu da “nije fer” koristiti magiju uopšte u ove svrhe; ja na to odgovaram da nije fer što je Mel Gibson slučajnošću rođenja dobio lepše lice od mene ;). Ozbiljno govoreći, žaliti se da upotreba magije “nije fer” je isto kao kada bi se čovek koji je zavrsio srednju stolarsku žalio da nije fer što ne može da dobije posao kao arhitekta; ako misli da nije fer, neka uloži napor i nauči. Svako može da nauči, samo ako uloži odgovarajući napor…
Kao “pravilo desnog palca,” glamuri i fejdinzi ne mogu da budu “loši” – postoji masa ljudi koja ima glamure koje koristi stalno (da li je seksipil “zlo?”), i ako oni imaju puno pravo da koriste svoj urođeni, imati i vi da koristite svoj naučeni. Projekcije su, sa druge strane, kao čekić – možete njime zakucavati eksere, možete lupati glave ljudima.
Ali to nije razlog da se pretvorite u ono što se u magijskim krugovima naziva “fluffy bunny” (“plišani zeka”) – tj. da počnete da danima morališete i da se lomite oko najmanje magijske intervencije. MOĆ PODRAZUMEVA ODGOVORNOST. Ako ste direktor firme, to znači da imate moć da otpuštate i unapređujete; direktor koji ne otpušta nesposobne je LOŠ direktor, isto koliko i direktor koji ne unapređuje sposobne. Ako ste predsednik države, vaš cilj je (ili bi trebao da bude) da svoj narod vodite ka većem standardu, i boljem i sigurnijem životu; ali to takođe može značiti da ćete morati da objavite rat i da pošaljete masu ljudi u smrt da bi ste svoj narod i svoj način života odbranili.
Magija ne znači ništa ako se ne koristi. Ako na putu naiđete na dobrog i vrednog čoveka koji se nalazi u nevolji, bićete NEODGOVORNI i prema sebi i prema čovečanstvu ako mu ne pomognete. A ako vam se na putu nalazi neka nadobudna budala, opet ste NEODGOVORNI prema sebi ako tu budalu ne gurnete u stranu i ne prođete dalje – ni vama ni njemu ništa ne koristi da stojite i gledate jedno drugo do kraja života. Ako naiđete na nekoga ko muči ili ponižava grupu ljudi, i imate moć da ga zaustavite ali to ne uradite zato što “ne želite da ga povredite,” vi niste učinili “dobro” – učinili ste zlo i prema svim ljudima kojima ste mogli da pomognete, i prema tom mučitelju koji će ostati mučitelj do kraja života.
Ovde ono “držanje srednjeg puta” dolazi do izražaja.Zamislimo, recimo, da radim u firmi i imam za šefa neku budalu koja nema pojma o svom poslu, a pri tom muči sve zaposlene. Mogu da se naljutim, i da bacim stvari koje će ga poslati u bolnicu ili ubiti; da li bi to bilo ispravno? Mislim da je očigledno da ne bi. Mogu isto tako da ga pustim da gnjavi i mene i sve ostale, i da stoički trpim i ćutim; da li bi to bilo ispravno? Ne, to je neodgovorno i prema meni i prema mojim saradnicima. Primer pravilnog dejstva bi bila magija (ili obična, mundana akcija) koja bi dovela do pojave inspekcije iz viših nivoa firme; šef bi dobio svoj pošteno zasluženi otkaz, i svi bi mogli da odahnu. Da li je “zlo” to što je šef dobio otkaz zbog vas? Ja bih rekao da je to ona čudna i eluzivna stvar koja se obično naziva “pravda.” Čovek koji ima moć (bilo uobičajenu bilo magijsku) da izdejstvuje pravedno rešenje ČINI ZLO ako odbije da to uradi, i tako dozvoli da se nepravda i dalje vrši.
Srednji put je nešto što ljudi često zaboravljaju. Podrazumeva se da ako neko može da ubije magijom (a nemojte ovo olako shvatati – rad GARANTUJE uspeh, kao što sam već više puta rekao, i ako nastavite da se bavite ovim, samo je pitanje vremena pre nego što ćete zaista moći da ubijete nekoga potpuno neopipljivim sredstvima), da će on to i raditi. Gluposti; čak i ako čovek postane takva životinja da mu ubistvo ništa ne znači, postoje krajnje sebični razlozi zašto se to ne isplati. Potrebno je mnogo energije; komplikovane akcije; moguće komplikacije…bezbroj problema. Daleko je lakše i bolje prosto organizovati da čovek prosto prestane da smeta. Šef vas zeza? Ako je nesposoban, uredite da prestane da bude vaš šef kroz otkaz; ako je sposoban, udesite da dobije unapređenje, i oboje ste srećni. Neko vam pravi probleme iz čiste pakosti? Udesite da prosto zaboravi na vas; ili izazovite da on sam upadne u probleme zbog sopstvene pakosti – što će ga možda naučiti da bude bolji čovek u budućnosti. Itd, itd.
Držeći se ovih pravila, ja nikada do sada nisam bio u situaciji da sam moram nekoga da povredim uopšte. Malo razmišljanja je dovoljno da se iznađe rešenje iz koga svi profitiraju – jer, bar što se magije tiče, najčešće je lakše nasilnika pretvoriti u poštenog i dobrog čoveka nego ga ubiti; a u svakom slučaju je lakše okrenuti ga na neku drugu stranu nego ga povrediti. Izbegavajte ekstremna rešenja(bilo na agresivnoj bilo na pasivnoj strani), i neće biti nikakvih problema.