Da pokrijemo par osnovnih tačaka nordijske mitologije, da bi ste imali makar osnovne ideje. Imena pišem onako kako pišu u Sagama, zatim dajem izgovor u uglastim zagradama [ ]; ako nema uglastih zagrada, onda se ime čita tačno kako je napisano. Moji komentari su takođe u istim uglastim zagradama.
Ne očekujem da ovo učite (pogotovo ne imena), ali treba da pročitate.
I – Stvaranje sveta po nordijskoj mitologiji
Na početku vremena, u sredini prostora se nalazio veliki ambis, pod nazivom Ginugga-procep, čije dubine niko nije mogao da spozna. Severno od ovog ambisa, nalazio se prostor (ili svet) pod nazivom Niflheim [Niflhajm], carstvo tame i magle, u čijem centru se nalazi nepresušni izvor, Hvergelmir, ključali kotao, čije su vode tekle u dvanaest velikih tokova poznatih kao Elivagar. Te vode su dolazile do ivice ambisa, i tamo su se stvrdnjavale (pod uticajem hladnih struja vazduha koje su dolazile iz procepa) u ogromne gromade leda, koje su zatim padale u Ambis.
Južno od procepa, nalazio se Muspellsheim [Muspelhajm], dom elementarne vatre, gde je sve uvek bilo vrelo i usijano, i čije je granice čuvao plameni div Surtr, sa svojim vatrenim mačem. Udarajuci svojim mačem, on je često slao vodopade varnica u Ambis, gde su ove topile nagomilani led i pretvarale ga u paru. Ta para se kretala nagore, da bi u hladnim strujama postala kiša mraza, koja bi ponovo pala nazad u ambis.
I upravo od ovog mraza, nagomilanog u Ambisu tokom nebrojenih eona, nastao je div Ymir [Imir], prvi ledeni div. Hodajući kroz maglu i tražeći nešto za jelo, Ymir je video [originalni izraz se tačnije prevodi kao “percipirao,” shvatio čulima, što je jako zanimljivo] kravu Audhumlu [Audumla, hraniteljka], koja je stvorena na isti način i od istog materijala kao i on. Ymir je sa zadovoljstvom primetio da je njeno vime puno mleka, i odatle se nahranio.
Međutim, Audhumla, tražeći hranu za sebe, poče da liže so sa obližnjeg komada leda; ližući, led se topio, dok ođednom iz njega nije izvirila kosa, zatim glava, sve dok nije iz bloka iskoračio prvi bog, Buri [“proizvoditelj”]. Dok je krava lizala led, Ymir je spavao, i za to vreme su iz njegovog znoja nastali njegova ćerka i sin; njegova stopala su za to vreme [nepoznatim sredstvom ;)] proizvela šestoglavog diva Thrudgelmira, koji je opet izrodio diva Bergelmira, koji će postati praotac svih zlih ledenih divova nordijske mitologije.
Čim su divovi postali svesni postojanja Burija i njegovog sina Borra [Bor, “rođen”], počeo je rat – divovi i bogovi su predstavljali direktno suprotne sile, bezumne sile prirode nasuprot duhovnih sila razuma; mir nije bio moguć. Kroz mnogo doba se bitka nastavljala bez prednosti i za jednu stranu. Borr je uzeo sebi za ženu “divovku” [ima li neko bolju reč za ženskog diva?] Bestlu, ćerku Bolthorna [Boltorn, “trn zla”], i sa njom je izrodio tri moćna sina, Odina [duh], Vilija [volja] i Vea [svetog]. Tri sina su se odmah pridružila ocu u borbi, i ubrzo uspela da pobede najvećeg od svih protivnika, samog velikog Ymira. Kada je Ymir ubijen, njegova krv je poplavila sve prostore ledenih divova, istrebljujući čitavu njegovu rasu osim Bergelmira koji je sa ženom pobegao u čamcu do ivica svetova, gde je osnovao Jottunheim [jotunhajm ili džotunhajm, zavisno od dijalekta; primetićete da verzija “džotun” veoma liči na slovensko “džin” – to jeste ista reč, i ovo je njeno poreklo].
Bogovi, koji se u nordijskoj mitologiji nazivaju Aesir [aezir, “stubovi sveta”], tada gurnuše Ymirovo telo u Ambis, i tu od njega napraviše svet, Midgard [“srednja bašta”].
Mit stvaranja je veoma detaljan i dugačak, i trebalo bi mnogo više prostora (i vremena) nego što ovde imamo da se opiše u celosti. Ovo što se pročitali je uprošćavanje, a preskočićemo i sve detalje o stvaranju Midgarda, o tome kako su stvorene rase elfova i patuljaka, i idemo pravo na stvaranje čoveka:
Jednog dana tri boga, Odin, Hoenir [“onaj koji sija”] i Loki [bog vatre, i najbliža stvar đavolu koja postoji u nordijskom mitu; u Ragnaroku, bici na kraju sveta, Loki će predvoditi divove i legije mrtvih protiv bogova] su se šetali obalama neke reke, kada su uočili dva stabla, jasenovo i brestovo, koji su izrasli u čovekolikom obliku. Videvši šta se od njih može načiniti, bogovi su od njih stvorili prve ljude, Aska [jasen] i Emblu [brest]. Odin im je dao duše, Hoenir moć kretanja i čula, a Loki im je dao emocije i krv.
Ask i Embla su dobili Midgard kao svoje carstvo, i naselili su ga svojim potomcima. Bogovi, sećajući se dana kada su stvorili ljude, su njima pridavali posebnu važnost i pažnju.
II – Yggdrasil
Jedna od najvećih stvari koje je Odin stvorio je veliki jasen Yggdrasil [Igdrasil], Drvo Sveta. Njegovi koreni su zalazili čak u Niflheim, gde su rasli pored samog Hvergelmira; drugi koren je rastao pored Mimirovog bunara a treći pored izvora Urdar u Asgardu, svetu bogova [o ovome malo kasnije].Yggdrasil je bio toliko visok da je njegova najviša grana zasenjivala Odinovu halu, i toliko širok da su njegove grane zalazile u sve svetove.
[Ovo je stari mit koji se nalazi u kolektivnoj podsvesti svih indoevropskih naroda, a često se pojavljuje i u mnogim drugim. U indijskom mitu postoji drvo čiji su plodovi svetovi; jevrejski misticizam se zasniva na Kabali, koja je zasnovana oko ideje Drveta Života, koje predstavlja sistem sfera (svetova, u jednom smislu). Po legendi Bantu crnaca, sve živo je nastalo tako što je ogromno Drvo izrodilo decu sa boginjom plodnosti. Itd, itd. A ako vam bilo šta od ovoga izgleda primitivno i nedostojno današnjeg doba, setite se da su u pitanju simboli koji idu jako duboko i jako daleko u prošlost, i koji itekako imaju uticaja na vaš život. Sledeći put kada budete kačili kugle na jelku za novu godinu, znajte šta radite – pravite simbol svetova koji više sa grana Yggdrasila.]
III – Odin Sveotac
Odin, najveći od bogova, se prikazuje kao čovek u svojim pedesetim godinama, ali veoma aktivan i fizički sposoban, nekada sa kovrdžavom crnom kosom, nekada sa dugom sivom bradom i ćelavom glavom. Obično je obučen u sivu odeću sa plavom kapuljačom, preko čega nosi svoj čuveni plavi ogrtač poprskan belim (simbol neba sa oblacima). Često mu je u rukama njegovo nepobedivo koplje Gungnir, a na ruci magični prsten Draupnir, simbol plodnosti. U bitkama, Odin nosi šlem sa orlovim krilima, ali u većini drugih situacija nosi šešir sa širokim obodom, nakrivljen da sakrije njegovo nedostajuće oko.
Na Odinovim ramenima često stoje njegova dva gavrana, Hugin [misao] i Munin [sećanje]; on ih svako jutro šalje u svet, i oni se vraćaju uveče sa vestima, držeći Odina upoznatim sa svim događanjima. Pored nogu su njegova dva vuka, Geri i Freki, koje veoma voli, i koje lično hrani.
Odin je ponekad lično učestvovao u bitkama, jašući svog osmonogog konja, Sleipnira [Slajpnir], i vičući svoj bojni poklič: “Odin vas ima sve.” Kada su duvale jake oluje, verovalo se da je to Odin sa svojim dvorom u Divljem Lovu (Wild Hunt), i da smrtnici moraju ostati u zidovima kako ne bi bili odnešeni.
Odin nije izgubio oko u bici – on ga je dao, dobrovoljno, kako bi stekao svoju čuvenu mudrost. Naime, postoji bunar u Midgardu, koga čuva div Mimir [opet “pamćenje”]. Odin je došao Mimiru, tražeći da ga ovaj pusti da popije iz voda u kojima se čak i budućnost jasno ogleda; star div je, međutim, znajući kolika je vrednost traženog dara, zahtevao od Odina da mu zauzvrat da jedno svoje oko. Odin se uopšte nije premišljao, već je odmah izvadio jedno od svojih očiju i dao ga Mimiru, koji je to oko stavio u bunar, gde ga čuva do današnjeg dana. Odin je uzeo gutljaj vode mudrosti, i nikada nije žalio za svojim okom.
Nakon pića iz Mimirovog bunara, nalazimo Odina kako visi sa Yggdrasila, ranjen sopstvenom rukom i sopstvenim kopljem; on visi devet dana i devet noći, nakon čega dobija (u šamanističkom transu) znanje i shvatanje Runa. Rune u severnoj mitologiji označavaju apsolutnu moć nad svime – čak i Bogovi ih koriste, i čak i Bogovi moraju da se povinuju njihovoj moći.
IV – Sudbine
Treći pomenuti koren Yggdrasila raste pored izvora Urdar, gde žive tri Norne, sudbine. Urd, Verdandi i Skuld stalno pletu mrežu sudbine; to jest, tačnije rečeno, Urd i Verdandi pletu mrežu, dok je Skulda stalno cepa i razbacuje.
Tri sudbine predstavljaju tri vremena; na slikama, Urd je predstavljena kao stara žena, koja uvek gleda unazad, kao da razmišlja o prošlim vremenima.Verdandi je predstavljena kao mlada žena, aktivna i bez straha, koja uvek gleda ispred sebe. Skuld, simbol nepoznate budućnosti, je uvek pod teškim velovima, tako da joj se lice ne vidi, uvek gleda u suprotnom pravcu od Urde, i često u ruci drži neotvorenu knjigu ili neraširen pergament.
Postoje indicije da Norne ne pletu mrežu svojevoljno, već da to rade slepo, ispunjavajući volju Orloga, večnog zakona Univerzuma (koji je takođe povezan i sa Runama). Primetićete da sudbina istovremeno i postoji i ne postoji (pošto Skulda, haotična budućnost, stalno raskida mrežu).
V – Jedinstvene tačke
Nordijski mit ima dosta veoma zanimljivih jedinstvenih ideja. Recimo, pošto su svi Bogovi naslednici Borra, rođenog, oni su nesavršeni, i samim tim smrtni. I ne samo što Bogovi mogu biti ubijeni, već mogu i da umru od starosti – jedino što ih održava mladim i živim su jabuke boginje Idun.
U toku svih mitova, jasno je da su bogovi i sami deo daleko većeg sklopa stvari, da nisu svemoćni ili večni, i da postoje daleko veće ideje od njih, koje ni oni sami nisu u stanju potpuno da shvate – isto kao što mi nismo u stanju potpuno da shvatimo Bogove. Ovo je veoma zdrava perspektiva, i krajnje neuobičajena za period u kome je postojala.
Dve stvari su posebno fantastične: prva je Ragnarok, kraj sveta, kada će se Loki i njegova deca otrgnuti iz svojih okova i povesti armije divova na Asgard, praćeni njegovom ćerkom Hel, i njenim legijama mrtvih. Skoro svi Bogovi će umreti na taj dan, svet će biti uništen vatrom i potopljen u okean; samo nekoliko mlađih Bogova će preživeti da stvori novi, bolji svet, bez zla koje će biti u potpunosti uništeno. Nordijci su bili tvrdi ljudi koji su živeli u tvrdom svetu; njihova mitologija to veoma jasno pokazuje.
Druga stvar je način na koji je narod primio Hrišćanstvo. Kada je postalo jasno da je crkva preuzela vlast i da će Hrišćanstvo biti nova religija, neki Nordijci su nastavili da poštuju stare bogove, ali opšta slika je bila drugacija. Naime, narod je smatrao da je hrišćanski Bog (i samim tim hrišćanski mit, hrišćanski pogled na svet, i hrišćanska ideja o budućnosti) pobedio Odina i ostale stare Bogove, i da su oni izgubili vlast nad svetom. Čak se pojavio i mit o tome kako su se patuljci i elfovi masovno popakovali u brodove, i otplovili na zapad, napuštajući ljude koji su prestali da veruju u njih.
U poslednjih pedesetak godina, u Severnim zemljama sve popularnija postaje religija poznata kao Asatru (“oni koji su verni Aesir”), tj. novo poštovanje starih Bogova; novi mitovi tvrde da zajedno sa rastom ove religije ponovo raste i moć starih Bogova nad svetom, i da će se oni jednog dana vratiti na svoje mesto, koje je hrišćanski Bog uzurpirao.