Praktikovanje magije u nordijskoj tradiciji

Autor: ulfinn

U nordijskom sistemu, dva božanstva vezivana su za magiju: Odin – bog rata, magije i Runa; i Freja – boginja magije i seksa. Odin je ljudima doneo znanje o Runama, koje je spoznao viseći na svetom drvetu Yggdrasil, prolazeći kroz simboličnu smrt – dok je Freja već imala znanje o magiji, te ga je, delimično, prenela i ostalim Bogovima. Ova dva božanstva magijski su sarađivala. Freja je jedina, od svih bogova i boginja, kojoj je Odin preneo znanje o Runama, a ona je njemu, zauzvrat, otkrila mnoge od svojih magijskih tajni. Ovo kratko podsećanje na priče iz nordijske mitologije, predstavlja uvod u magijsku praksu Asatru-a. Iako postoje raznovrsni načini na koje neko može praktikovati magiju u okviru Asatru sistema, oni se uglavnom mogu podeliti na dve osnovne forme: seiđr i galdr.

U svom širem značenju, seiđr i galdr reprezentuju mušku i žensku magijsku praksu. Prema jednom od tumačenja iz druge polovine XX veka (koje treba uzeti sa rezervom u svetlu najnovijih dostignuća u istraživanju moždanih funkcija), galdr je vezan za levu hemisferu ljudskog mozga; što bi značilo da predstavlja sakupljanje svih okultnih informacija, korespondencija i znanja koja se mogu naučiti, proučiti ili analizirati; dok seiđr, vezan za desnu hemisferu mozga, najuopštenije rečeno, predstavlja znanja stečena intuicijom i iskustvom. Ova “ženska magija” vezuje se za stanja transa, astralna putovanja u formi životinja, bacanje čini i sve ono što se danas podrazumeva pod veštičarenjem, odnosno veštičijim zanatom. Zašto je seiđr vezivan baš za žene i zašto su ga baš one najčešće praktikovale? Uzmimo za primer stanja transa: u tom stanju čovek je pasivan, prima vizije iz različitih izvora i ne poseduje samokontrolu. Ovaj gubitak samokontrole i pasivnost, stari Nordijci smatrali su krajnje ne-muškim. Gubitak samokontrole tumačen je slabošću. U delu Lokasenn, koje govori o Lokijevom izrugivanju bogova, Loki se ruga Odinu što praktikuje žensku magiju. Dakle, retko koji mušarac se, u ta drevna vremena, bavio seiđrom, naprosto jer se bavljenje istim smatralo sramotnim za muškarca. Staćemo za trenutak ovde i ukratko analizirati pojam Odina kao boga magije, pošto je baš u tom pojmu sažet čitav koncept nordijske magijske prakse.

Kao što bi već trebalo da je poznato, Odin je žrtvovao svoje oko zarad uvida u prirodu stvari i radi sticanja još većeg znanja od onog koje je već posedovao. Zašto je to učinio? Onim okom koje mu je preostalo, Odin je i dalje, kao i do tad, video pojavnu stranu stvarnosti. Međutim, ono što nije bilo dostupno prosečnom ljudskom vidu, on je video svojim izgubljenim okom. Ono oko kojeg se odrekao i dao ga Mimiru, bačeno je u izvor Urd – vodu koja je simbol podsvesnog i skrivenog. Na taj način, on je dobio pristup drugim svetovima, onima koji se nalaze iza realnosti koju vidimo golim okom. U raznim tumačenjima, obično Odinovo oko simbolizuje Sunce, dok ono izgubljeno – Mesec («One eye burns, one still and dark«). Ovo takođe može da posluži kao ilustracija za stečeno magijsko znanje: Sunce, kao simbol svesti, govori o znanju koje se stiče proučavanjem stvari; a Mesec, kao simbol nesvesnog, predstavlja i simbol Odinove intuitivne spoznaje. Dakle, ovaj mit objašnjava šta bi to praktikant severnjačke magije trebalo da čini i kako bi u idealnoj formi trebalo da proučava okultizam i bavi se njime.

Govoreći konkretnije o seiđru, navešću primer kako se on u ta stara vremena praktikovao. Sveštenica ili seiđrkona (muškarac koji je praktikovao seiđr zvao se seiđrkarl), sedela bi na visokom prestolu seiđrhjallar i padala u trans. Oko nje bi sedele ostale sveštenice i pevale magijske pesme vardlokkur. Vardlokkur, uopšteno, označava bilo kakvu magijsku muziku, koju karakteriše specifičan ritam i harmonija. No, u ovom slučaju vardlokkur bi bila pesma u kojoj je opevan određen mit, preko kojeg bi sveštenica putovala u druge svetove. Na primer, žene oko nje pevale bi mit o odlasku (silasku) u Helheim, te bi sveštenica vizualizovala ceo taj put i mesta u Helheimu, sve dok ne bi stigla do Staništa mrtvih i tu dobila informacije od svojih mrtvih predaka. Pitala bi mrtve o budućnosti i na taj način dobijala materijal za svoja proročanstva. Dok je ona u stanju transa i ostali iz grupe padaju u isto stanje, međutim, njihove vizije su nešto drugačije.

U današnje vreme, vardlokkur može biti bilo kakva magijska muzika, ali bi ipak trebalo voditi računa da ona pripada Asatru tradiciji. Recimo, pesme grupe Hagalaz runedance predstavljaju, između ostalog, i direktna prizivanja bogova, čime je vizualizacija i emotivno uživljavanje, u prizivani entitet ili mesto, u znantnoj meri olakšano.

Što se tiče ritualne odeće, ona je opisana u sagi o Eriku Crvenom. U njoj se volova (takođe sveštenica), prikazuje kao žena obučena u plavu odoru, klasičan ritualni plašt, koja sa sobom nosi nož od morževe kosti i slično. Današnjoj volovi ili vitkiju (vitki – muškim ekvivalent volve), za uspešnu izvedbu rituala, može biti dovoljno neko opšteprihvaćeno ritualno oruđe (kao što su to npr. nož, štap, ogledalo i sl).

Sedam osnovnih tehnika praktikovanja Asatru magije

Runecraft – označava rad sa Runama. Proučavanje Runa kroz njihova značenja, mitologiju… Meditacije nad njihovim oblikom, imenima…

Galdr – pevanje magijskih pesama ili recitovanje poema. Ova praksa bazirana je na znanju o Runama, što i objašnjava podelu Nordijske magije na seiđr i galdr. U današnje vreme, to bi označavalo izučavanje ritualne muzike kroz određene zakone ritma i harmonije. Upotreba višeglasnog pevanja oduvek je bilo odlika magijske muzike (setimo se samo hrišćanskih korala). Takođe, može se izvesti i izgovaranje imena Runa na poseban način – vibriranjem.

Hamfarir – vezan je za putovanje van tela u formi životinje. Odin je često koristio ovaj oblik magije kada bi trebalo da obavi neki posao koji bi zahtevao dugoročno putovanje. Ovako bi taj posao brže obavljao, naprosto ležeći u u krevetu, šaljući svoj duh u određenu životinju.

Nidhstang – pravljenje ”Stuba za proklinjanje”. Stub bi se pravio od parčeta drveta na kojem bi bila nataknuta glava konja, te bi taj štap bivao usmeravan ka onome ko treba da bude proklet.

Seiđr – vezan za seksualnu magiju, čini i sl.

Spa – proricanje

Utiseta – praksa tokom koje vitkar (ili volova) sedi sam napolju, u mraku, bez vatre – pri čemu dolazi u kontakt sa mrtvima ili nekim drugim entitetima.

Ovo bi, ukratko, bio prikaz najznačajnijih odlika Asatru magijske tradicije.