I – Ključni koncept: “cenzor realnosti”
Ljudska pažnja i fokus opažanja su veoma čudne stvari. U ovom trenutku, dok čitate ovu poruku, do vašeg uma stižu zvuci iz pozadine, dodirni stimulusi iz svake tačke koja je pod pritiskom dok sedite na stolici, osećaji koje izaziva vaša odeća na vama, a da se i ne govori da osim ovog teksta vi sada trenutno vidite ceo monitor, što na kome monitor stoji i ko zna šta sve još u periferiji vida. A ipak, vaša pažnja je u potpunosti posvećena ovom tekstu (ili bi to bar trebala da bude ;)). Koji deo našeg uma “bira” naš fokus pažnje, i na koji način to radi? Ovo je pitanje na koje psiholozi i neurolozi još nisu u potpunosti odgovorili, i kojim se nećemo baviti ovde. Međutim, jedan aspekt vrlo blizak ovom je ključan za razumevanje magije, kao i razloga za stvari kao što su rituali. Postoji još jedan psihološki aspekt koji vredi pomenuti pre nego što krenemo u dalju raspravu o cenzoru realnosti: projekcija ideja. Ljudi neprestano interpretiraju svet oko sebe u skladu sa svojim stavom prema tom svetu i sa svojim idejama o tom svetu. Pesimista vidi čašu kao polupraznu, optimista kao polupunu; ista Rosakova figura pokazana jednom čoveku će izazvati jednu grupu asocijacija, dok će kod drugog dati sasvim drugačije rezultate. Ono što mnogim ljudima nije jasno je koliko ova projekcija ima veze sa svakim našim dodirom sa realnošću. Poslužiće priča od pre desetak godina, o mladom Albancu sa Šar-planine, koji nikada u životu nije video zgradu na sprat – dok nije došlo vreme da služi vojni rok. Kada je stigao u kasarnu, dodeljen mu je krevet, i narednik mu je rekao da ode na prvi sprat. Jadan čovek je zatim sat vremena stajao tačno ispred stepenica ne znajući kako da dođe do prvog sprata; pritom, imajte u vidu, on ni u kom slučaju nije bio zaostao ili retardiran – prosto nije imao ideju “sprata,” ma koliko to neverovatno izgledalo nama. Napoleon Chagnon u svojoj knjizi o Yanomamo plemenu prenosi jednu sličnu anegdotu: naime, on je pozvao jednog svog prijatelja iz plemena (koje živi na nivou mlađeg kamenog doba duboko u prašumama Amazona i Orinoka) da ode sa njim do grada. Kada su došli do automobila, Chagnon je rekao domorocu da uđe u kola… ovaj je stajao, češkao se po glavi, i konačno glavačke uskočio kroz prozor. Iako je njegova inteligencija bila sasvim na mestu, on prosto nije imao ideju vrata i brave. Još zanimljiviji je nastavak te anegdote. Yanomamo pleme ima verovanje o zlim duhovima šume koji love ljude noću, i koji se prepoznaju po velikim, užagrenim očima. Kada je na putu do grada pao mrak, jadni indijanac je proveo ostatak puta u smrtnom strahu: farovi kola koja su dolazila njima u susret su izgledala kao oči zlih duhova. Tamo gde bi svako od nas prosto video automobil, jadni Yanomamo je video čudovišta. Zašto sve ovo pričam? Zamislimo, samo za momenat, da se neko od nas nalazi u šumi, i da mu prilazi čudovište sa dva užagrena oka. Šta bi on radio? Eventualno bi se čudio kako su kola zašla tako duboko u šumu. 😉
Isto kao što u našem mozgu postoje filteri koji biraju šta će proći do naše svesti a šta neće, tako postoje i filteri koji odlučuju šta je od onoga što vidimo moguće a šta nije. Ponekad tih filtera možemo postati svesni, kod kompleksnih stvari – onda ćemo ih nazvati racionalizacijama. Ali u većini slučajeva mi idemo kroz život potpuno nesvesni da je ono što primamo iz spoljnog sveta “preuređeno” unapred tako da nas ne uznemiri previše. Ovaj fenomen je nešto što se u magijskim krugovima naziva “cenzor realnosti” (najčešće korišćen engleski naziv je “psychic censor”), onaj deo našeg uma koji “cenzuriše” šta će biti viđeno a šta neće. Ono što je posebno nezgodno za mage kod ove stvari je što ona deluje u oba pravca: ne samo što će cenzor ukloniti i racionalizovati ono što vidimo i čujemo, već će nas sprečiti da uradimo ono što “se zna da je nemoguće uraditi.” Drugim rečima, ako treba da izvedemo neku magiju, postoji deo nas koji unapred zna da je to nemoguće uraditi (pošto magija podrazumeva promenu realnosti), i koji nas onda minira u svemu, “šapućući” nam kako je ono što upravo radimo potpuno ludo. Tako mag krene da izvodi neki Rad, i ustanovi da su gestovi samo mahanje rukama, da su reči prazne, i da ne oseća ništa… osim što se možda oseća blesavo.
II – Zaobilaženje cenzora
Postoje tri osnovna načina na koje magi i mistici širom sveta zaobilaze cenzora, i omogućavaju sebi da prošire svoju realnost i uvećaju svoje sposobnosti:
– meditacija/utapanje, takođe poznato kao “apolonijski” put, je rad u kome mag ulazi u duboku meditaciju i opuštanje, do trenutka kada se toliki deo njegovog svakodnevnog uma ne isključi da cenzor više ne može ništa da uradi.
– ekstazističko/šamanistički metod, takođe poznat kao “dionisijski” put, je rad u kome se ulazi u duboke transeve, kroz metode kao što su ples, ritmovi (šamanistički bubnjevi, recimo), seks, halucinogeni… uglavnom “ekstremnije” grane magije spadaju u ovu klasu
– treći metod je ritual, koji može da uključuje elemente prethodne dve klase, ali u stvari predstavlja posebnu vrstu zaobilaženja “uobičajene realnosti” koju forsira cenzor.
Kako ritual zaobilazi cenzora? Ritual je uređen skup akcija koje se izvode po planu, svaka akcija sa svojom simboličkom vrednošću. Cenzor je refleksna akcija – ako pokušam da direktno “stvorim” neki efekt, on će se pobuniti; međutim ako do tog efekta idem korak po korak, ni u jednom trenutku ne pokušavajući da direktno izazovem “nemoguću” promenu, cenzor će ostati manje-više povučen, pošto se ne oseća direktno ugroženim… Postoji više grana magije koje su potpuno zasnovane na ritualima; Zlatna Zora (Golden Dawn) pre svega, a i veći deo Hermetike uopšte takođe spada u čisto ritualne grane. Ove vrste magije se generalno nazivaju CEREMONIJALNA MAGIJA, pošto je u njima svaki pokret i svaka reč deo opšteg rituala. Najveći broj preostalih grana koristi rituale kao osnovu, mešajući u njih veći ili manji deo apolonijskog i dionisijskog pristupa; tako možete imati pun, struktuirani ritual čiji je centar duboka meditacija, ili možete imati pun ritual sa otvaranjem i zatvaranjem, čiji je centar ekstaticki ples. Nekoliko relativno “ekstremnih” grana (šamanizam i haotika pre svega) skoro potpuno ignorišu rituale, i zasnivaju se na što direktnijem postizanju gnoze (gnosis; stanje svesti u kome cenzor prestaje da funkcionise), uglavnom koristeći dionisijske tehnike.
Mi se ovde nećemo baviti različitim pristupima; to ostavljam svakom od vas da proučava u budućnosti. Ovde ćemo sada pogledati generalnu strukturu rituala, objasniti žašto je svaki korak potreban, i dati par primera.
III – Struktura Rituala
1. otvaranje, koje se često zove i “bacanje kruga” (casting the circle) je prvi korak u izvođenju rituala. Ovo je rutinski korak, čije preskakanje je najčešća greška koju prave početnici. Naime, otvaranje služi da podeli svet na dva dela – spoljni, uobičajeni, svakodnevni svet u kome i dalje važe svi zakoni do kojih je cenzoru toliko stalo; i unutrašnji, magični svet u kome je jedini zakon Volja samog maga. Ovo postiže dva ključna efekta: prvo, cenzor je potisnut samom voljom, i mada to nije dovoljno, to je neophodan prvi korak. Drugo, umesto da pokušava da nametne svoju volju celom svetu, mag prosto upravlja samo jednim malim “dzepom” realnosti koji je izvukao oko sebe; ovo je veoma važno da bi se održala mentalna stabilnost izvođača (predmet o kome sam pisao opširnije u tekstu “Pazi Gde Gazis,” za koga se nadam da ste ga svi već pročitali).
2. izjava namere je opciona stvar, mada se u većini struja izvodi na jedan ili na drugi način. Ta izjava prosto služi da definitivnu, konačnu, struktuiranu formu želji koja stoji iza rituala. Recimo, u haotičkim ritualima, izjava namere (engl. “statement of intent,” često skraćeno na SOI) je obavezan deo; jednostavan primer SOI bi bio: “Moja je Volja da moja potraga za poslom bude uspešna.”
3. gradnja/priziv (takođe poznato kao “podizanje energije”) je deo u kome se polako gradi stanje svesti u kome mag počinje da veruje da je u stanju da izvede ono što želi da izvede. Izgovaraju se Reči Moći, drže se litanije, objašnjava se u detalje na osnovu čega će magija raditi… sve do trenutka kada je mag spreman da izvrši
4. izvršenje/bacanje, u kome se “oslobađa” čitava svrha rituala. U ovom trenutku se izgovara ključna reč, oslobađa se volja, i čitava stvar je završena. Aktivni deo rituala je gotov, namera je otposlata u svet, i započinje njeno izvršavanje.
5. silazak je korak u kome se mag polako spušta nazad na zemlju, i vraća se u svoj svakodnevni način razmišljanja. Ako su prizivana neka bića kao pomoćnici, ovde se vrše zahvalnice, otvorene stvari se zatvaraju, sve se gasi i polako usporava.
6. zatvaranje obično označava ritual isterivanja, kojim se raščišćava sve što je ostalo iza rituala, i kojim se pravi prostor za sledeći Rad. Ovo je važan korak, pošto predstavlja tačku na rečenici, simboličan znak da je Volja već izvršena na jednoj ravni, i da sada samo treba da se izvrši i na ostalim ravnima.
IV – Primeri
No, primeri zlata vrede, tako da ćemo ovde dati dva; jedan vikanski i jedan haotički ritual, sa komentarima u uglastim zagradama da objasne o kom koraku se radi, kao i da ukažu na različite načine na koje različite struje prilaze istim problemima…
[Vika je neopaganska religija čije pristalice su uglavnom žene, koje sebe nazivaju vešticama (witches). Izvedena iz Zlatne Zore, znatno uprošćena i ublažena, Vika je jedna od najlakše dostupnih magijskih religija kojima još i mogu da se postignu makar nekakvi rezultati. Neke struje Vike, pogotovo tradicija poznata kao “Feri,” su vredne poštovanja, i ne treba ih ni u kom slučaju ignorisati. Ovo što sledi je nesavršen primer rituala, pošto ne postoji namera za proizvođenje definitivnog efekta, ali zato sadrži primere za mnoge druge stvari o kojima smo pričali.]
1. Vikanski ritual za proslavu prolećne ravnodnevnice
Bubnjevi, članovi obilaze u krugu oko vatre, na kraju stajući u polukrug, okrenuti severu. Visoka Svestenica (High Priestess, označena u tekstu kao HPS), zajedno sa Visokim Sveštenikom (High Priest, HP), i sa Tri (tri lica Boginje – devica, majka i starica – maiden, mother, crone – često personalizovana u vikanskim ritualima; najmlađa devojka je u ulozi device, bilo koja žena koja ima decu je u ulozi majke, a najstarija članica je u ulozi starice) staje u centar kruga oko vatre. Bubnjevi prestaju, bubnjari ulaze u krug ostavljajući instrumente za sobom.
[U vikanskim ritualima, Izjava Namere ponekad prethodi otvaranju]
HPS: “Slavljena je Boginja Majka, i slava je Bogu Ocu, i slava je Prirodi; okupljeni smo danas da označimo ovaj dan, prvu četvrt ciklusa godine, praznik prolećne ravnodnevnice.”
[Sledi bacanje kruga, “casting the circle,” vikanska verzija otvaranja. Vikanska magija se zasniva na ideji da sva moć sledi od Boga i Boginje, i da su ljudi samo kanali za tu silu; takođe, u svetu postoje mnoge sile postavljene od strane Dvojstva na koje se Vikanci pozivaju u ritualima. Ovo je savršen primer.]
HPS se okreće prema istoku: “Pozdrav vama, Čuvari Kule Istoka! O gospodari sila vazduha, pozivam vas da pogledate na ovaj naš krug i da mu pružite zaštitu tokom ove proslave, u slavu Boga i Boginje!”
[Čuvari Kula se pozivaju u većini tradicija Vike; cela stvar zvuči mnogo impresivnije na engleskom: “Hail to thee, oh Guardians of the Watchtower of East! Lords of the powers of air, I call thee to watch over our circle and provide us with protection during this celebration, in honour of Goddess and God.”]
HP pali kandilo (censer) na istočnom kraju kruga, i počinje da se izvija mirišljavi dim. On iscrtava krug štapom polako se krećući ka jugu, dok sveštenica izgovara sledeći priziv.
HPS se okreće prema jugu: “Pozdrav vama, Čuvari Kule Juga! O gospodari sila vatre, pozivam vas da pogledate na ovaj naš krug i da mu pružite zaštitu tokom ove proslave, u slavu Boga i Boginje!”
HP pali sveću na južnom kraju kruga. Nastavlja da iscrtava krug ka zapadu.
HPS se okreće prema zapadu: “Pozdrav vama, Čuvari Kule Zapada! O gospodari sila vode, pozivam vas da pogledate na ovaj naš krug i da mu pružite zaštitu tokom ove proslave, u slavu Boga i Boginje!”
HP prosipa malo vode iz posvećenog pehara, i zatim spušta pehar na zapadnu ivicu kruga. Nastavlja da iscrtava krug ka severu.
HPS se okreće prema severu: “Pozdrav vama, Čuvari Kule Severa! O gospodari sila zemlje, pozivam vas da pogledate na ovaj naš krug i da mu pružite zaštitu tokom ove proslave, u slavu Boga i Boginje!”
HP uzima između prstiju malo soli iz posvećene zdele i prosipa je na zemlju; zatim postavlja tu zdelu na severnu ivicu kruga. Završava krug nazad do istoka.
[gradnja i priziv]
HPS: (Izgovara improvizovani priziv Boginje, vrši punu invokaciju) Svi ostali se klanjaju otelovljenju boginje među njima.
[uslovno rečeno “funkcija rituala;” period u kome je Boginja prisutna u Visokoj Sveštenici, i kada daje blagoslove i lične poruke pojedinim učesnicima skupa.]
HPS/Boginja: (blagoslov, upozorenja, lične poruke, završetak invokacije)
[silazak, polako, kroz razgovor i priče]
Starica: Priča o značenju i značaju prolećne ravnodnevnice. Majka: Započinje i vodi sve učesnike u himnu Boginji. Devica: Nakon završetka Himne, počinje da tapše ritam, i predvodi Ples Sunca oko vatre.
HPS: Prica o Persefoni, mit o nastanku godišnjih doba.
[zatvaranje]
HPS (okrenuta istoku): “Zbogom, Čuvari Kule Istoka, i hvala što ste nadgledali naš krug tokom ove proslave!” (isto sledi u svim pravcima; HP gasi censer i sveću, prikuplja sve četiri stvari i stavlja ih na centar oltara prethodno postavljenog van kruga; na oltaru se takođe nalazi posvećena hrana i piće)
Svi učesnici napuštaju krug, počinje pesma i igra, razgovori, jelo i piće. Proslava kreće punim tokom.
2. Vortex – Haotičko otvaranje
[Vorteks, Vrtlog Haosa, je najčešće haotičko otvaranje/zatvaranje. Čudne reči u toku rituala kao što su “XIQUAL” ili “UZARFE” su reči iz Uran-Varvarskog, jezika haotike, o kome ću dati par napomena na kraju]
Ustani i stani pravo. Uđi u ritmičko disanje, opusti se. Udari nogom u pod, i uzvikni “HUT” (početak) Ispruži ruke, savi šake u pesnicu, zatim ispruži kažiprste i sastavi ih pravo ispred sebe. Reci “XIQUAL UDINBAK” (“manifestuj haos”). Vizualizuj tačku svetla na tački na kojoj se spajaju kažiprsti. Razdvoj prste, vertikalno, tako da se tačka pretvara u vertikalnu liniju ispred tebe. Kaži “XIQUAL UZARFE, D’KYENG” (“manifestuj aetir, konstantu postojanja”).
[Aethyr je haotički naziv za “mindspace;” svet koji postoji u okvirima našeg uma, potencijalni, percipirani radije nego aktuelni i fizički]
Oseti kako aetir vibrira potencijalom. Vizualizuj simbol Saturna na vrhu vertikalne linije, grčko slovo “psi” na dnu. Vrati prste nazad, tako da su ponovo spojeni, ali ostavi liniju onakvom kakva jeste. Zatim ih razdvoj po horizontali, izgovarajući “XIQUAL KUDEX, EACHT” (“manifestuj svetlost i tamu”). Na levom kraju linije vizualizuj sferu čiste svetlosti; na desnom kraju sferu potpune tame. Ponovo spoj prste, zatim ih razdvoj u liniji pod 45 stepeni u odnosu na druge dve. Izgovori “XIQUAL ASHARA, DIJOW” (“manifestuj vatru i vazduh” – u haotici ovi elementi imaju paralelnu korespondenciju u kojoj označavaju energiju i vreme, respektivno). Vizualizuj alhemijske simbole za vatru i vazduh na krajevima linije. Spoj prste, izvuci sledeću liniju, pod pravim uglom u odnosu na prethodnu (četiri linije sada čine osmokraku zvezdu). Izgovori “XIQUAL THALDOMA, NOBO” (“manifestuj vodu i zemlju,” prostor i masu po paralelnoj korespondenciji). Vizualizuj alhemijske simbole za vodu i zemlju na krajevima linije. Sve ovo treba izvesti polako, pazeći da su svi simboli i sve linije prisutne. Izgovori “XIQUAL ONGATHAWAS” (“manifestuj Vrtlog”), i napravi gest levom rukom kao da okrećeš točak (ovo može biti prost gest šakom, a može biti i pun okret celom rukom). Ritmičko disanje; sa svakim udahom i izdahom, vrtlog se okreće sve brže i brže. Nastavi sa ovim dok vrtlog ne postane trodimenzionalan, kao tornado koji se uvija u pravcu suprotnom od tebe. Vrtlog je otvoren! Uzvikni “XIQUAL CHOYOFAQUE” (“manifestuj Rad Haosa”).
[ovim je završeno otvaranje Vorteksa. Sada počinje pravi ritual. Objašnjavanje značenja pojedinih fraza je praktično nemoguće bez pisanja teksta duplo dužeg od ovog celog do sada, tako da neću ni pokušavati. Ali daću kratko objašnjenje Uran-Varvarskog: dotični kvazi-jezik je konstruisan tako da bude težak za izgovor, i da zahteva napor i koncentraciju pri izgovaranju. Ovo zahteva da se naš svakodnevni, diskurzivni mozak bavi izgovorom reči, što ga sprečava da nam priča u unutrašnje uvo kako je ono što upravo radimo u stvari nemoguće.]
(U ovom delu se izvodi sam ritual. Umesto da ovde prekucavam neki od rituala, trknite na linkove koje vam dajem ispod ovoga i pogledajte primere i sami.)
Kada je ritual završen, vratiti se vizualizaciji vorteksa dok ona ne bude potpuno jasna. Uperi kažiprst leve ruke u vrtlog, i pitaj “ANGBIX?” (“kako”); zatim uperi srednji prst u vrtlog (ostavljajući kažiprst ispruženim) i pitaj “POHUTH?” (“zašto?”); konačno, uperi palac u vrtlog i pitaj “WOKAC” (“šta?”). Vizualizuj trougao između tri ispružena prsta na ruci; zatim počni da okrećeš taj trougao u pravcu obrnutom od kazaljke na satu. Sa svakim okretanjem vtlog se usporava, dok na kraju sasvim ne stane i ne izbledi. Kada vrtlog nestane, uzvikni “AEPELIZAGE” (“eskaton” – ideja koja je, opet, prekomplikovana za objašnjavanje ukratko).
Mnogo primera telemitskih i enohijanskih rituala možete da nađete na:
http://www.plethora.net/~scott/magick.html
Dok još primera haotičkih rituala možete da nađete ovde:
http://www.autonomatrix.net/corpus.htm