Select Page

Uruz – druga Runa Starijeg Futharka

Koreni:

Uruz je starogermanska reč za auroksa (vidi istorijski pogled). Takođe, neki uzimaju da je ova runa referenca na Urdin bunar (izvor Urdar); prefiks ur- se koristi u Nemačkom (i ponekad, retko, u Engleskom) da označi stvari velike starosti ili stvari koje prethode drugima: Ursprung (izvor), Urknall (veliki prasak), urtĂĽmlich (originalno). Reč wyrd, koja označava sudbinu ili prospekte, dolazi iz IE korena *uer-, postati, isplesti, saviti. ON reč orlog, OHG urlag – stari zakon, običaj. Za vode Urdara je rečeno da leče bolesti, peru probleme i bolove, otkrivajuci čoveku njegovo istinsko ja; odatle, možda, sledi veza sa OHG rečima urlosa (iskupljenje), urristi (vaskrsenje), urruns (podizanje), urrunst (početak), ursach (praizvor, osnovni razlog ili akcija iz koje su potekle ostale).

Alternativni načini izgovora:

OHG – uruz, ur
ON – űr, urur, ur
OE – ur
GO – urus, uraz


Istorijski pogled:

Auroks (auroh) je vrsta ogromnog Evropskog divljeg vola (opisivan je kao nešto manji od slona), koja je istrebljena paralelno sa Evropskim bizonom; poslednji auroks je umro zaštićenoj šumi u Poljskoj, početkom sedamnaestog veka. Auroks ima jako malo veze sa današnjom stokom, i nije imao skoro nikakve veze sa odomaćenom stokom svog perioda. (Slika uz poruku – Auroks – rekonstrukcija verovatnog izgleda, i rekonstrukcija roga) Auroks je veoma važna životinja za sve Evropske narode; ne samo što je njegova slika jedna od najčešće nalaženih na zidovima pećina, on je takođe bio jedna od glavnih divljači na stolovima kroz vekove. Iz njegovih rogova se pilo, u njih se duvalo, i to su oni čuveni veliki krivi rogovi (ponekad i po dva metra dugački) koji se mogu videti na srednjovekovnim slikama. U mnogim plemenima stare Evrope (uključujući tu i slovenska) lov na Auroksa je bio ritual koji je razdvajao dečaka od muškarca; ulovljeni auroh je bio simbol hrabrosti I ulaska među plemenske lovce. Julije Cezar je u svojim opisima Germanije sadrži i opis lova na auroha, koji možete pogledati.

Runske pesme koje su ko zna koliko puta prepisivane očitavaju nestanak ove životinje: mada je Auroks poznat piscu Stare Engleske Runske Pesme, on je bio već dugo nestao u doba kada su Nordijska i Islandska napisane/poslednji put prepisane sa izmenama. U Skandinaviji, reč je počela da označava irvasa, koji je preuzeo i značaj kao najvažnija lovina; u Islandu, gde su i irvasi bili nepoznati, nepoznatim putem reč je počela da znači “kiša.”


Interpretacija:

Uruz je Runa inicijacije, izlaska iz doma (Fehu) u veći svet. Mladić lovi auroha, i njegovom smrću on postaje punopravni član plemena; detinjstvo je završeno. Njegovi rogovi, koji su predstavljali ozbiljnu opasnost u toku lova, sada postaju izvori – izvori pića, izvori zvuka. Auroh ovde preuzima simbol žrtvovanog Boga, Ozirisa Egipatske mitologije, Prometeja Grčke, kao i Hrista – dečak je postao čovek, i dobio shvatanje prvog nivoa misterije: život dolazi iz smrti.

Uruz je takođe test; ako lovac nije vešt, ili ako nema hrabrosti, Auroks će ubiti njega. Islandska Pesma kaže da “talog dolazi iz lošeg gvožđa” – ovo je referenca na nečistoće koje se odvajaju kada se loše gvožđe topi; čovek koji je sastavljen od “lošeg gvožđa” se poznaje po talogu koji ostaje kada bude stavljen na ispit čistoće. Stara Engleska Pesma kaže da je Ur “stvorenje jake srži;” reč “mettle,” “srž, suština” takođe označava čvrstoću metala, kao i čvrstoću čoveka.

Konačno, Uruz je pitanje. Napuštanje ustanovljenih stavova i verovanja (opet oličenih u Runi Fehu), postavljanje novog pitanja, dovođenje utvrđenih “istina” pod sumnju…sve su to mali rituali inicijacije, kojima počinju putovanja ka unapređenju čovekove ličnosti. Auroh je simbol divlje životinje, u kontrastu sa odomaćenom stokom koju pokazuje Fehu; samim tim, on je i simbol za životinju koja izađe iz štale i osvoji svoju slobodu.


Asocijacije:

Inicijacija, izvođenje prvog koraka u nekom planu, napušanje doma, radikalno nova ideja, postavljanje pitanja, razbijanje kaveza, zasluženi ponos, primalna snaga, lov, divljina, nezavisnost, strast

 

Stara Engleska Runska Pesma

Ur byth anmod
ond oferhyrned
felafrecne deor
feohteth mid hornum
mære morstapa
Thaet is modig wuht.

Ur is proud and has great horns
it is a very savage beast
and fights with its horns;
a great ranger of the moors
it is a creature of mettle.

Ur je ponosan i ima velike rogove
on je veoma divlja zver
i bori se svojim rogovima;
veliki čuvar močvari
on je stvorenje jake srži.


Stara Nordijska Runska Pesma

Úr er af illu jarne
opt løypr ræinn a hjarne

Dross comes from bad iron
the reindeer often races over frozen snow.

Talog dolazi od lošeg gvožđa
Irvas često trči preko zamrznutog snega


Stara Islandska Runska Pesma

Ur er skyja grátr
ok skára thverrir
ok hir∂is hatr
umbre visi.

Ur is lamentation of the clouds
and ruin of the hay harvest
and abomination of the shepherd
umbre = shower.

Ur je žalost oblaka
i uništenje žetve sena
i užas za pastira
umbre pljusak.

[napomena: reč umbre je islandsko iskrivljenje Latinske reči “imbre” – “pljusak, kiša;” ako vam se više sviđa, možete da koristite imbre umesto umbre]

Runska asana i mudra su priložene. Dve napomene:
Prvo, Jan Frajs daje (redak) komentar u vezi ove poze, preporučujući je kao pozu za “saginjanje u dubinu, hvatanje moći, primalne moći života I divljine.”

Drugo, mudra za ovu Runu ne postoji ni kod Torsona ni kod Frajsa; ova koju dajem ovde je moj dodatak: ispravite šaku, tako da su svi prsti paralelni jedan sa drugim, palac je spušten ispod ostala četiri prsta, stojeći paralelno sa njima, i ispružen tako da je vrh palca u liniji sa vrhovima ostalih prstiju.